Atletičarka, sportski sudija, trener, a zatim i profesorka fizičkog u OSŠ „9. maj”, sugrađanka Mirjana Grujić zarazila se politikom još u đačkom dobu. Prve demonstracije na kojima se pojavila bile su 9. marta 1991. Tada je Srbija rekla ne građanskom ratu. Od tada, pa do danas, desili su se mnogi protesti, a Mirjana je na skoro svakom bila aktivna.
Nakon studija i zaposlenja, za bolji Zrenjanin bori se kao članica i odbornica Novog DSS-a. Predsednica je pomenute grupe, a odnedavno i potpredsednica stranke. Svoj intergritet demonstrirala je nedavno, pozivajući na dijalog profesora i Školske uprave. Pred zatvorenim vratima gradske kuće, uoči poslednjeg zasedanja lokalnog parlamenta, poručila je da se problemi rešavaju pred institucijama.
Da li Vas je zatekla nemogućnost prisustvovanja sednici Skupštine?
– To nije služilo nikome, najmanje građanima. Smatram da je naša obaveza da stvaramo normalan ambijent za život. Kao prosvetnom radniku sa stažom od 25 godina, ne priliči mi da se guram i psujem na ulici, jer je jedna odbornička grupa ,,odlučila’’ da ne dozvoli da uđemo u gradsku kuću. To je urađeno na način koji je ispod nivoa civilizovanog ponašanja. Ako podržavamo prosvetare i studente u svojoj pristojnoj, kulturnoj borbi, kakvu poruku šaljemo ako se ponašamo drugačije. Ne pristajem na ideju da smo svi iz politike isti. Nisam ista, i ne želim da smo svi u istom košu. Mi, iz odborničke grupe Novi DSS-POKS, ne odustajemo od borbe za promene kroz institucije kako bismo živeli u uređenijem gradu. Šta Zrenjaninci mogu da očekuju od opozicionih odbornika?
– Verujem da očekuju od nas jedinstvo, i nadam se jedinstvu opozicije kako bismo ispunili samo jedan cilj – pad ove neodgovorne, nestručne i korumpirane vlasti. Na tome sam radila, i radiću i dalje, dok ne dođemo do kraja. Vlast koja radi na štetu građana zaslužuje da ode u istoriju. Nemamo ispravnu pijaću vodu više od dve decenije. Stadion je sedam godina u rekonstrukciji, obilaznica nije završena, bazen zatvoren, ulice prljave i bez rasvete, kolovozi puni rupa, a partijska knjižica je najvažniji dokument. Sve to mora da nas ujedini.
Takođe, nikad više ne sme da se desi da izađe samo 47 odsto građana na izbore, jer snaga je u svakom od nas. Mi biramo kako želimo da živimo. Zato je važno da svaki Zrenjaninac preuzme odgovornost. Samo tako će svaki izbori biti strepnja bilo kojoj vlasti, jer ona je tu da služi građanima, a ne obrnuto. Godinama ste u prosveti, koja je prvi put masovno obustavila rad. Da li je prekid nastave ispunio cilj i šta dalje?
– Prosvetni radnici su pokazali hrabrost, ozbiljnost, jedinstvo i spremnost na žrtvu. Obustava je sasvim sigurno oslobodila straha kolege i roditelje. Dala je veliki doprinos u podršci studentima i učenicima u ispunjenju zahteva. Zrenjaninske škole su bile jedinstvene i gotovo sve u potpunom prekidu nastave. Ponosna sam na kolege i sugrađane koji su razumeli da smo svi pod nadstrešnicom.
Zadovoljstvo je biti deo kolektiva (9. maj) koji je preuzeo odgovornost i doprineo ovoj borbi za pravdu i istinu. Početak rada ne znači prestanak ili nedostatak podrške studentima, već prelazak na novi vid otpora. Iz Školske uprave se čulo, povodom zahteva da se organizuje susret profesora i načelnice, da su ga uputile koleginice „koje se predstavljaju kao odbornice, a tek onda kao prosvetne radnice”?
– Ne znam da li da komentarišem privatni Fejsbuk profil načelnice, niti da se pravdam i objašnjavam kako su izgledali pokušaji da se za profesore zakaže sastanak u zaključanom Kulturnom centru, uz obezbeđenje policije. Do susreta nije došlo. Reći ću samo da sam ponosna što sam prosvetni radnik, kao što sam ponosna na borbu za bolje i pravednije društvo, gde će svako odgovarati ili biti nagrađen za ono šta i kako radi. Šta za Vas znače ovi protesti?Da li podsećaju na 9. mart 1991?
– Bila sam učesnica tih velikih demonstracija ispred RTS-a. Bio je to dan za pamćenje. Rasplamsala se nada, podigla se Srbija u borbi za boljim životom. Ona traje i danas. Svi koji su želeli objektivno informisanje, kao i sada, svesni su da je to jedan od ključnih preduslova za ozdravljenje društva. Tadašnje demonstracije imale su žrtve, kao što su današnje pokrenula stradanja. I jedne i druge inicirali su mladost i nezadovoljstvo u društvu. Kada se osvrnem, vidim da smo dobro radili svoj posao, vaspitavali i obrazovali generacije koje će uz pomoć odraslih, nadam se, završiti posao koji je počeo tada. Promene i demokratizacija jesu proces, a na svakom od nas je zadatak i obaveza da uradi svoj deo posla. Kao sprotski radnik, šta Vam se čini da je u ovoj oblasti urađeno, a šta nedostaje?
– Nedostaju transparentnost, pravila, kriterijumi i ozbiljna podrška sportu i rekreaciji. Sportski savez nema nikakvu svrhu u organizaciji rada, niti prati probleme ili podržava klubove u stvaranju rezultata. Uspeh pojedinaca je stvar želje i posvećenosti klubova, trenera, roditelja, a ne produkt sistema, jer on u Zrenjaninu ne postoji. Sport, kao i celo društvo, zahteva ozbiljne i korenite promene.
