Koristimo „SIPRES”- sistem elektronskog upisnika, koji omogućava pristup bazi podataka primljenih predmeta, toku postupka, izvršenjima, Registru sankcija i neplaćenih kazni, evidenciji uplata… – ističe naša sagovornica
Prekršajni sud je sud posebne nadležnosti, koji u prvom stepenu sudi za prekršaje koji su protivpravna dela, propisana zakonom ili drugim propisom nadležnog organa i za koji je propisana prekršajna sankcija. Sudi se u prekršajnim postupcima iz različitih oblasti – nepoštovanje saobraćajnih propisa, narušavanje javnog reda i mira, prekršaji iz oblasti javne bezbednosti, nepoštovanje propisa iz oblasti rada i radnih odnosa, bezbednosti i zdravlja na radu, obrazovanju, trgovine, turizma, poljoprivrede, veterinarstva, zaštite životne sredine, poreskog, carinskog, finansijskog i deviznog poslovanja, oblasti zdravstvene zaštite, protivpožarne zaštite, oblasti odbrane i zaštite i drugo.
Sud je mesno nadležan za teritoriju Grada Zrenjanina i opštine Žitište, Sečnja i Novog Bečeja, gde su formirana Odeljenja suda. O novim institutima, radu sudija razgovaramo sa Mirjanom Istrat, predsednicom Prekršajnog suda u Zrenjaninu. Da li se i Prekršajni sud suočava sa manjkom zaposlenih?
– Sistematizovano je 14 radnih sudijskih mesta. Trenutno je popunjeno 13, jedna sudija je na porodiljskom bolovanju, dve sudije su počele da rade od 1. marta 2016. godine, međutim dvoje sudija će uskoro otići u penziju. Uglavnom, broj nikad nije popunjen. U odnosu na prethodni period imamo manji priliv predmeta, ali je povećan broj predmeta na izvršenju zbog neplaćenih prekršajnih naloga. U toku 2016. godine, imali smo u radu 15.219 predmeta (preneti predmeti iz prethodnih godina i zaprimljeni u tekućoj godini), 415 maloletničkih predmeta, dok je predmeta izvršenja u radu bilo 22.393. I pored smanjenog broja sudija u prethodnom periodu, rešen je znatan broj starih predmeta, ostalo je nerešeno 83, a bilo je više od 500 predmeta u 2014. godini. Kako se to odražava na rad sudija?
– S obzirom da se nadležnost uvek proširuje, sudije permanentno prolaze edukacije u vezi sa materijom u kojoj postupaju – suđenje u razumnom roku, postupanje sa maloletnicima, primena Zakona o zaštiti uzbunjivača, procesuiranje prekršaja iz nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije…Značajno je učešće naših sudija na konferencijama, radionicama, seminarima, gde daju svoj doprinos u radu. Na seminarima učestvuju i četiri sudijska pomoćnika, koji se i na taj način edukuju. Koje su novine u načinu rada?
– Koristimo „SIPRES”- sistem elektronskog upisnika, koji omogućava pristup bazi podataka primljenih predmeta, toku postupka, izvršenjima, Registru sankcija i neplaćenih kazni, evidenciji uplata… To znači da građanin može da ima informaciju da li se nalazi u registru sankcija i da li ima neplaćenih novčanih kazni…Putem jedinstvenog matičnog broja dolazi se do podatka i to je veoma korisna stvar. Od značaja je pomenuti dva instituta, koja su uvedena Izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, a to su prekršajni nalog i sporazum o priznanju prekršaja. Šta podrazumevaju novi instituti?
– Prekršajni nalog se izdaje kada je propisana novčana kazna za počinjeni prekršaj u fiksnom iznosu i učinilac prekršaja se, ukoliko prihvata odgovornost za prekršaj, oslobađa plaćanja druge polovine izrečene kazne. U protivnom, može se inicirati zahtev za sudsko odlučivanje, po osnovu kojeg se pokreće i vodi prekršajni postupak. Kada je reč o Sporazumu o priznanju prekršaja, Zakon propisuje mogućnost da okrivljeni može sa podnosiocem zahteva sačiniti Sporazum o priznanju prekršaja, odnosno inicirati zaključenje ovog sporazuma, što ima za benefit određene privilegije, jer stranka sa podnosiocem zahteva može pregovarati o uslovima priznanja prekršaja, da se novčana kazna izrekne u minimalnom iznosu ili da se obavezna zaštitna mera izrekne u kraćem trajanju ili da se ne izrekne. Na ovaj način, okrivljeni koji prihvata odgovornost za počinjeni prekršaj ima privilegiju da bude blaže sankcionisan, a sudu se omogućuje da u bržem i efikasnom postupku donese odluku o predlogu Sporazuma o priznanju prekršaja i na taj način završi predmet. Sporazum se može zaključiti do donošenja prvostepene odluke. Najveći broj sporazuma o priznanju prekršaja, kao i prekršajnih naloga sačinjen je u oblasti saobraćaja. Koje prekršajne sankcije sud može da izrekne u prekršajnom postupku?
– Sud može da izrekne kaznu zatvora, novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, opomenu, vaspitne mere za maloletnike, zaštitne mere i kaznene poene. Zakonom o prekršajima nije propisana mogućnost izricanja kazne zatvora uslovno. Po pravilu, kazna zatvora se izriče za najteže prekršaje kod okrivljenih koji su višestruki povratnici. Obično je to 15, 30, 60 dana zatvora. Neke kazne za prekršaje iz oblasti saobraćaja, poreza, carina su visoke, počev od 100.000 dinara i više. Postoji instutut ublaženja novčane kazne, koji se primenjuje ako postoje posebno olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog. INFO PULT
Predsednica suda pohvalila je rad službenika. Na info pultu se, od 7.30 do 15.30, građanima daju potrebni podaci koji se odnose na postupak pred sudom. Dostupni su korisni flajeri i uputstva, koja im mogu pomoći da lakše ostvare svoja prava i ispune obaveze. Sud je od 2011. do 2016. godine bio deo programa USAID-a, odnosno JRGA Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast, u okviru kojeg su adaptirane prostorije suda, održane obuke sudija i službenika i preneto je pravo svojine na određenim sredstvima i opremi za rad. TRANSPARENTNOST SUDA
Prekršajni sud je izdao Informator o svom radu, koji se može pronaći na sajtu www.zr.pk.sud.rs na kojem se nalaze sve neophodne informacije u vezi sa sudom i prekršajnim postupkom. Time je građanima omogućeno da pristupe i koriste obrasce – za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, prepis i fotokopiranje, izdavanje uverenja, molbe za plaćanje novčane kazne u ratama, uplatu taksi… I na taj način brže ostvaruju svoja prava – ističe Mirjana Istrat.
