Ko kaže da farmakologija i umetnost ne mogu zajedno?
Nikolina Vukosav sa Zlatice talenat za crtanje nasledila je od majke, a njena majka od svoje i kako kaže slikarstvo joj je u krvi po ženskoj liniji. Pohađa Medicinsku školu, smer farmaceutski tehničar, medicina joj je velika želja, a svaki slobodan trenutak koristi za crtanje.
– Moja majka Božana je pretpostavila da ću naslediti njen dar. Na početku mi je pomagala, tada sam imala pet-šest godina. Podstakla me je da još više vežbam, a ozbiljnije sam počela da se bavim crtanjem sa deset godina. U školskoj biblioteci sam pronašla knjigu „Crtanje”. Ta knjiga je bila i u prodaji i tražila sam od mame da mi je kupi. Ona mi je ispunila želju i tako je sve počelo – priča Nikolina Vukosav.
Vreme je provodila uz literaturu koja joj je davala uputstva kako se crta svaki deo ljudskog lica. Nije odustajala sve dok nije nacrtala svaki detalj kako je zamislila. Već tada je naslutila da će crtati portrete. Prvi likovi bili su članovi najuže porodice, da bi kasnije počela da crta prve komšije, drugare iz razreda, prijatelje. Trenutnu pažnju zaokupljaju joj popularni muzičari i glumci. Pomoć i podršku pored porodice pružala joj je razredna Dragana Jokić, nastavnica likovnog u Osnovnoj školi „Slavko Rodić” u Lazarevu.
– Časovi likovnog su za mene bili časovi uživanja i opuštanja. To je bio i ostao moj svet, a razredna je to primetila. Govorila mi je da nikada ne odustajem od svojih planova, da je moj talenat vredan truda i ulaganja čime god se bavila u budućnosti. Shvatila sam da je u pravu i da se moj umetnički duh bori sa ljubavlju prema medicini. Uspela sam sve da uskladim. Ko kaže da farmakologija i umetnost ne mogu zajedno – tvrdi Nikolina.
Prvi put svoje crteže široj javnosti predstavila je na prošlogodišnjoj „Banatskoj bajci” u Gradskoj bašti, a na završnoj priredbi bili su izloženi u holu Kulturnog centra. Izložba nije ostala nezapažena i bila je propraćena pozitivnim komentarima. Ove godine Nikolina je bila najmlađa učesnica na manifestaciji „Noć muzeja” u Lazarevu. Realizam je pravac kojim pokušava da se izrazi, ali se sve više okreće hiperrealizmu.
– Hiperrealizam iziskuje da se prilikom portretisanja vidi svaki detalj. Izuzetno je zahtevan, ali ne odustajem – objašnjava naša sagovornica. – Nemam mnogo iskustva, mada mislim da je najvažnije pronaći sebe u tome što želiš da radiš, biti uporan i ne odustajati. M. Malbaški
