Crteži za udžbenike, radne listove za predškolce, slikovnice, knjige za čitaoce početnike, romane – sve to spada u opus rada Mladena Anđelkovića. Ovaj Zrenjaninac završio je srednju umetničku školu „Bogdan Šuput” u Novom Sadu. Studirao je na Akademiji umetnosti, odsek za Slikarstvo. U to vreme počeo je da se bavi ilustrovanjem knjiga. Sarađuje s mnogim izdavačkim kućama i piscima.
Izlagao je na velikom broju grupnih izložbi. Priredio je nekoliko samostalnih u zemlji (u okviru „Stripolisa”, „Zmajevih dečjih igara”, u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin”), kao i u inostranstvu (u Međunarodnoj ustanovi umetnosti za decu „Bibiana” u Bratislavi). Pored toga što uživa u crtanju, Mladen je ljubitelj životinja, stonog tenisa i biciklizma.
Na ovogodišnjem Sajmu promovisali ste „Naučni kuvar” autorke Zorane Kurbalija Novičić. Ova knjiga, koju ste Vi ilustrovali, a dizajnirao Dušan Pavlić, dobilo je priznanje ULUPUDS-a za likovnu opremu. Koliko su nagrade motiv u daljem radu? Da li često posećujete književne manifestacije?
– Najpre moram da napomenem da sam i prošle godine na Sajmu dobio diplome za tri knjige („Kiki i Cole” – Laguna, „Kit sa tregerima” – Kreativni centar i „Pčelice radoznalice” –Pčelica). Trudim se da posećujem književne manifestacije, jer je to jedina prilika gde se srećem sa ljudima koji se bave sličnim angažmanom. Priznanja su uvek motiv više da istrajem u svom poslu!
Dosta sarađujete sa Gradskom narodnom bibliotekom u našem gradu. Da li vas zbog toga nazivaju zavičajnim ilustratorom?
– Biblioteka je moja druga kuća, moja porodica! Sa njima sarađujem tačno 10 godina, a verujem da ćemo nastaviti saradnju! Knjige koje sam radio su uglavnom bile za „Pesničku štafetu”, a od pre tri godine sam počeo da ilustrujem i izdanja za „Čitalačku značku”. Naročito sam ponosan na moje drugare bibliotekare koji su započeli promovisanje zavičaja, te sam ove godine ilustrovao „Klepetavu priču”, a prošle „Kad reka procveta”. U pripremi je još jedan od takvih poduhvata za sledeću godinu.
Koja je vaša omiljena ilustracija koju ste priredili?
– Teško je izdvojiti baš omiljenu ilustraciju. Ponosan sam na sve knjige koje sam uradio, a ima ih mnogo!
Da li su deca „stroga publika”?
– Ja to ne doživljavam baš tako, možda zato što sam i ja još uvek dete (bar tako kažu moja ćerka i žena). Sa decom sam „svoj na svome”. Njihova iskrenost i naivnost me teraju da budem još bolji i da razmatram stvari iz njihovog ugla, jer su knjige njima i namenjene. Bitno je pridobiti što više dece. Mislim da je dobra ilustracija, osim dobrog teksta, odličan „mamac” da dete zavoli štivo. Sigurno svi pamtimo neka omiljena izdanja iz detinjstva koja su nam ostala u sećanju kako zbog teksta, tako i zbog crteža u njima.
Šta najviše volite da crtate, odnosno koji „zadaci” su vam najdraži?
– Bilo bi bolje pitanje: šta ne volite da crtate, a to su udžbenici! Tu postoje pravila kojih se morate pridržavati, a meni godi da pustim mašti na volju, tada nastaju bolja dela! Dopada mi se da crtam životinje, da im dajem karakter, da naglasim mimiku i gestikulaciju. Takođe, uživam u detaljima, često ubacim malo komike kako bi bilo karikaturalno. Volim da se igram različitim stilovima. Najbolje je kada dobijem knjigu da pročitam, a potom je ilustrujem bez presije, gde ne moram doslovno da prenesem tekst, već da samo dam nagoveštaj onoga što će čitaoci shvatiti tek kad do kraja pročitaju delo.
Sarađujete sa mnogim izdavačima, a opet nemate „stalno radno mesto”. Koliko je teško opstati?
– Ilustrovanjem se bavim duže od 20 godina, jer sam krenuo još kao srednjoškolac. Tada nisam ni pretpostavljao da će to biti moje zanimanje. Nastavio sam i dok sam studirao, tako da sam već jako dugo u ovom poslu i ne doživljavam ga kao nesigurno zanimanje!
Na čemu trenutno radite, šta će obradovati najmlađe u narednom periodu?
– U toku su četiri projekta za različite izdavače i različite uzraste dece. Nadam se da ćete uživati kada sve izađe na svetlost dana. Navešću samo naslove: „Mišica koja je nosila slona”, „Selo Nevesinje”, „Priče iz muzeja” i „Mesečeve makazice”.
I vaša kćerka, gimnazijalka, pokazuje afinitet prema likovnoj umetnosti. Da li Vam prija, kao roditelju, što je na neki način krenula vašim stopama?
– Ona ima moju ogromnu podršku. Ponosan sam na njenu usmerenost ka umetnosti i stvaranju. Kao predstavnica mlađe generacije više je okrenuta novim medijima, dizajnu i kreativnom izražavanju! S obzirom na to da je maturantkinja i da se bliže pripreme za studiranje, definitivno sledi taj umetnički pravac.
S. Vorkapić Foto: Ljiljana Anđelković i arhiva Mladen Anđelković
