Moja vizija budućnosti je muzika za koju vredi živeti
Mihailo Mladenović je nedavno, sa odličnim uspehom, završio Srednju muzičku školu „Josif Marinković” i uspeo da upiše prestižni Fakultet umetnosti u Nišu, gde prijemni ispit i uslovi studiranja nisu nimalo laki. Naš sugrađanin je jedan od deset mladih i zapaženih gitarista u svojoj klasi u Srbiji. Za naš list je ispričao kako se ljubav prema muzici u njemu razvijala, na koje je prepreke nalazio, o uspesima i takmičenjima, ali i planovima.
Svoje prve muzičke korake započeo je još u trećoj godini, u Muzičkom centru „Bolero” kod profesora violine Ivice Petrova, gde je, kako kaže, u najranijem uzrastu pevao dečje pesmice i nastupao pred publikom. U šestoj godini, po preporuci prof. Petrova, upisuje muzičko zabavište u Muzičkoj školi „Josif Marinković”.
Godinu dana kasnije počinje da svira gitaru u klasi profesora Branka Barnića, koji ubrzo odlazi u Sjedinjene Američke Države na usavršavanje. Mihailo tada prelazi kod profesora Vladimira Pecarskog i Luke Jezdića, koji ga usmeravaju na dalji put.
NAGRADE SA TAKMIČENjA KAO MOTIVACIJA
– Opredelio sam se za srednju muzičku školu i upisao dva odseka: teoretski i instrumentalni u klasi prof. Veljka Torbice. Teoretski smer me je zanimao zbog klavira i komponovanja, a klasična gitara je moja velika ljubav. Već tada sam odlazio na takmičenja i osvajao nagrade koje su me motivisale. Izdvojio bih samo neka, poput Republičkog takmičenja učenika muzičkih i baletskih škola u Beogradu, gde sam osvojio drugu nagradu, zatim 12. novosadski „Gitar fest” i treću nagradu koju sam zaslužio. Pojavio sam se i na „Klasik-art festivalu ruska gitara” koji se održava u Šapcu i odande doneo drugu nagradu. „Panonija gitar festival” u Pančevu pamtim po drugoj nagradi. Za kraj ostavljam Republičko takmičenje učenika muzičkih škola Srbije, održano u Beogradu i treću nagradu „Kvatro korde” – priseća se Mihailo Mladenović.
Na prestižnom „Gitar art” festivalu u Beogradu upoznaje naše i inostrane najbolje profesore gitare. Majstorske radionice pohađao je kod najeminentnijih profesora: Miloša Janjića, Ognjena Grčaka, Gorana Krivokapića (Nemačka), Koste Kociolisa (Grčka), Maje Radovanlije i Miroslava Tadića (SAD), a naročito su mu značili časovi kod prof. Dušana Bogdanovića (Švajcarska).
SVIRAM ZA PUBLIKU, NE ZA SEBE
– Na „Gitar artu” u Herceg Novom nastupao sam pred mnogobrojnom domaćom i inostranom publikom na Trgu muzike i to je bilo posebno iskustvo. Osim klasične gitare u muzičkoj školi prof. solfeđa Marko Pejčić osniva pop-rok hor „SuperNova” u kojem pevam, sviram i komponujem. Sa njima sam imao nekoliko stotina nastupa, snimanja spotova, rada u studiju. Ono što sam naučio, veoma mi je koristilo u izvođenju klasične muzike, da se oslobodim straha i treme i da budem svestan da slušaoci žele da im muziku prenesem, a ne da je sviram za sebe. To je sasvim drugačija percepcija sebe na sceni. Učestvovao sam na mnogobrojnim događajima svirajući klasičnu gitaru, a istakao bih i Gitarski kvartet sa kojim sam često svirao. U celoj toj priči veoma mi se dopao kamerni rad kojem nas je učio prof. Branko Barnić – kaže naš sagovornik.
U jeku priprema za nekoliko važnih takmičenja republičkog nivoa, pojavila se pandemija korona virusa, koja je Mihaila onemogućila da odmeri svoje izvođačke sposobnosti i da što više nastupa pred žirijem i publikom. Nastava se odvijala preko interneta.
PAŽNJA PROFESIONALNE PRIJEMNE KOMISIJE
Profesor Veljko Torbica je zaslužan što se ovaj mladi muzičar dobro pripremio za prijemni ispit na Fakultetu umetnosti.
– Kao vredna i energična osoba uspeo je da me podstakne da što bolje vežbam zahtevan program. Veoma je teško upisati odsek gitare na Muzičkoj akademiji u Srbiji. Konkurencija je veoma jaka. Prima se na odsek gitare u celoj zemlji samo desetak izvođača u generaciji. Treba pokazati veliko umeće i svirati na prijemnom kao na najvažnijem koncertu u životu, kako bi se zadobila pažnja profesora koji prima klasu – iskren je Mladenović.
Pošlo mu je za rukom da privuče pažnju izuzetno profesionalne prijemne komisije u Nišu i našao se među desetak mladih gitarista u generaciji, što smatra velikim uspehom. Profesor koji će ga dalje učiti i usmeravati je dr Slobodan Milivojević, koji je osnovne studije završio u Beogradu, a potom se usavršavao u SAD, kod profesora Ernesta Bitetija i Najdžela Nortoma.
UMETNOST JE NEŠTO LEPO, UZVIŠENO I VEČNO
– Želeo sam da upišem Fakultet umetnosti u Nišu radi daljeg učenja, zato što vidim sebe na sceni, ali i u pedagoškom radu sa učenicima. Niš mi se dopada kao grad zbog mešanja različitih kulturnih i muzičkih uticaja na Balkanu. Poručio bih mladim ljudima koje zanima bilo koji oblik umetničkog stvaralaštva da veruju u svoju umetnost i da ne obraćaju veliku pažnju na poplavu lošeg ukusa koji se nudi u medijima. Umetnost je nešto lepo, uzvišeno i večno. Moja vizija budućnosti je muzika za koju vredi živeti – smatra Mihailo Mladenović.
