I dalje najviše strepe najranjiviji članovi društva
Hoće li izmene zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje stupaju na snagu od januara, doneti pravičnije izvršne postupke – odgovor je potvrdan po mišljenju sudija i izvršitelja, učesnika skupa „Otvorena vrata pravosuđa”, ovoga puta baš na temu rada izvršitelja, koji je održan nedavno u zrenjaninskom Osnovnom sudu. Ipak, mnogi smatraju da je u odnosu dužnik – poverilac – izvršitelj, i dalje najranjiviji dužnik.
Slučajevi koji najviše privlače pažnju javnosti tiču se namirenja dugova građana prodajom njihovih kuća i stanova – često jedinog doma. Komora javnih izvršitelja objavila je da su prinudna iseljenja značajno medijski propraćena, iako su činila svega 1 odsto od ukupnog broja predmeta (oko 3.000). Aktivisti Združene akcije (ZA) „Krov nad glavom” ocenili su da je strašno minimizirati nesreću 3.000 ljudi, među kojima su oni najugroženiji – penzioneri, bolesni, građani sa niskim ili nikakvim prihodima. Na delu je kriminalizacija siromaštva, upozoravaju aktivisti, kritikujući zakonsku regulativu ove oblasti, ali i postupanje javnih izvršitelja.
IZVRŠITELjI: IZVRŠENjE JE DVOSTRANAČKI POSTUPAK
Javna izvršiteljka za područje Višeg i Privrednog suda u Zrenjaninu Nikolina Šender smatra da su se primedbe građana, do sada, ipak više ticale zakonskih odredbi, a ne rada izvršitelja.
– Čini mi se da su novom regulativom te zamerke dobrim delom usvojene. Mislim da će zadovoljstvo građana biti veće. Ipak, morate voditi računa o tome da u izvršnom postupku imate i drugu stranu – izvršnog poverioca – kaže ona.
Kako je objasnila na skupu u Osnovnom sudu, neke od najvažnijih izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) tiču se načela srazmere, zatim smanjenja cenzusa po kojem se plene plate i zarade.
– Najrigoroznija situacija bila je izvršenje na nepokretnosti za jako mali dug zato što je tako predložio poverilac. Od januara će javni izvršitelj, ukoliko primeti da postoji očigledna nesrazmera između predmeta izvršenja i visine potraživanja, moći da promeni prvobitno rešenje. On dobija ovlašćenja da odstupi od načela formalnog legaliteta i odredi drugo sredstvo za namirenje potraživanja. Postupkom je do sada upravljao isključivo izvršni poverilac, koji je predlagao na čemu će se sprovoditi izvršenje, a izvršitelj je bio dužan da to poštuje – kazala je Nikolina Šender.
Kako je dodala, izmene ZIO takođe predviđaju da nečija jedina nekretnina ne može biti prodata u slučaju duga za komunalne usluge koji je manji od 5.000 evra. Istakla je i da je značajno to što se uvodi elektronska oglasna tabla. Nikolina Šender je navela i da građani najčešće duguju javno-komunalnim preduzećima.
Najnovije zakonodavne aktivnosti u oblasti izvršenja dovode do uspostavljanja konačno dobrih normativnih rešenja, ocenio je sudija Osnovnog suda Petar Tapavički. On smatra da bi sva izvršenja trebalo poveriti javnim izvršiteljima, a da sud samo odlučuje o žalbama i prigovorima dužnika. Istakao je da najboljim zakonom o izvršnom postupku smatra onaj iz 1978. godine.
– Sadržao je pravno naj- utemeljenije pozicije stranaka. Taj zakon je anatemisan jer je, navodno, vodio zloupotrebi procesnog prava od strane dužnika i trećih lica, koji su često pokretali parnice radi nedopustivosti izvršenja, tražeći odlaganje. Već prvom izmenom Zakona iz 2000. godine prava su, maltene, data samo poveriocu, a dužniku i trećem licu su suspendovana, samo da bi se izvršni postupak što pre završio. Međutim, ovakva rešenja ga nisu ubrzala – objasnio je sudija Tapavički.
UVESTI ELEMENTARNU HUMANOST
Sa druge strane, udruženja „Efektiva” i ZA „Krov nad glavom” objavila su letos, nakon što je predstavljen Nacrt izmena zakona, da je on malo socijalno odgovorniji. Pritom su naglasili da se protive uvođenju novčanih kazni za građane koji sprečavaju prinudna iseljenja. U „Efektivi” su tada pozdravili to što je Izmenama ojačano načelo srazmere, ali su imali i zamerke.
– Izvršenja su moguća i noću, a neverovatna je upornost s kojom zakonodavac još od 2011. godine istrajava na ovom necivilizacijskom rešenju. Izvršni dužnik i dalje ne može da traži veštačenje svoje vredne imovine, dok fizička i pravna lica, koja izvršitelj kao procenitelj može da unajmi da stručno procene imovinu, i dalje ne moraju da budu licencirana za taj posao, što znači da se i ubuduće može znatno umanjiti vrednost dužnikove nekretnine koja se prodaje – navode na svom sajtu.
ZA „Krov nad glavom” je letos, po usvajanju izmena ZIO, najpre istakla da zabrana prodaje jedine nepokretnosti za komunaliju manju od 5.000 evra, nije dovoljna, već je potrebna radikalnija mera – da nekretnina koja ima funkciju doma ne sme biti predmet izvršenja, a sve ispod toga je necivilizacijsko rešenje. U Združenoj akciji tada su saopštili da će izmene još više obespraviti najčešće žrtve nepravdi u izvršnom postupku – tzv. „treća lica”, odnosno građane koji su proteklih decenija krov nad glavom nalazili tako što su kupovali stanove u izgradnji, u neuknjiženim objektima i sl. – jedine nekretnine koje su, zbog rizičnog pravnog statusa, mogli sebi da priušte.
U sprovođenju izvršenja mora postojati elementarna humanost, izjavio je za televiziju N1 aktivista ZA „Krov nad glavom” Ivan Zlatić.
– Naravno da dug mora da se vrati, ali ne mogu ljudi da ostanu bez svega i na ulici zbog toga što duguju. I sami građani često misle da je to njihov lični problem, da se nisu snašli ili da su bili neuspešni, da nije sistemska stvar, već da su sami krivi za svoju nesreću – kazao je on.
UVEĆANI TROŠKOVI IZVRŠENjA
Žalbe na visoke troškove izvršenja zabeležilo je i istraživanje Centra za evropsku politiku, koje je na skupu predstavio Dušan Protić. Naime, javni izvršioci od dužnika naplaćuju pripremu predloga za izvršenje, pokretanje postupka, kao i troškove javnog izvršitelja po tarifi Ministarstva pravde. Česta primedba, prema istraživanju, jeste da izvršitelji radnjama koje nisu potrebne veštački uvećavaju namete postupka, a dešava se i da javno-komunalna preduzeća jednostavnu izradu predloga za izvršenje poveravaju posebnim advokatskim kancelarijama, uprkos tome što imaju svoje pravne službe, a što onda naplaćuju od dužnika.
Zbog toga je zaštitnik građana Zoran Pašalić nedavno zatražio od gradskih vlasti Beograda da se izjasne o postupcima JKP „Infostan tehnologije”. Prema navodima medija, u Ministarstvu pripremaju novi tarifnik za javne izvršitelje.
