U galeriji Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ) sugrađani su imali priliku da se upoznaju sa delima još jednog domaćeg autora. Mladen Mutavdžić rođen je 24. jula 1987. Nakon osnovne škole „Vuk Karadžić” završio je Zrenjaninsku gimnaziju. Osnovne i master studije pohađao je na novosadskom Fakultetu za menadžment, smer mediji i multimedija. Upisuje doktorske na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU). Ubrzo ih napušta kako bi se u potpunosti posvetio crtanju.
Autor je mnoštva objavljenih stripova. Ilustrovao je dvadesetak knjiga za decu, snimio tri kratka igrana filma i realizovao više od 60 televizijskih emisija. Tvorac je preko 15 video igara. Muzika ga je privlačila još kao srednjoškolca, a do sada je učestvovao na osam albuma.
Izložba „Senke sećanja” kojom se predstavio obuhvatala je 28 crteža. Kako je za naš list rekao, predstavljaju čišćenje i preispitivanje sećanja, osećanja i misli.
– Kopajući po snovima i svojoj podsvesti uočavam prikaze (u siluetama, simbolično, geometrijski i fragmentalno) koje pokušavam da sagledam iz različitih uglova, nekadašnjeg i sadašnjeg, uvek ostavljajući prostor za budući pogled na istu stvar. Na crtežima je pojavna igra sa dihotomijom, borbom crnog i belog, dobrog i zlog, svetlog i tamnog, levog i desnog, logičkog i emotivnog, realnog i mogućeg, stvarnog i nestvarnog… Pokušavam da plivam između tih krajnosti dualnosti, dajući mogućnost novim pogledima da se odluče za svoj diskurs – objasnio je Mutavdžić. Odakle ljubav prema crtanju i ko Vas je usmerio na ovaj put?
– Uvek sam voleo da budem sam sa olovkom i papirom. Čini mi se da su, bar sam tako čuo, moj talenat prvo prepoznali roditelji kada sam imao nepune tri godine. Nacrtao sam gavrana. Vaspitačica Olgica Ugarković je slala probrane crteže na razne konkurse. Tako je moje drvo objavljeno kao pobedničko baš u Vašem listu. Tu je i učiteljica Daliborka Berarov, razredni Miša Bracić i nastavnica likovnog Rajna Krulj. Podsticala me je da više radim i sakupljala je moje najbolje radove. Krajem osmog razreda organizovali smo izložbu crteža i stripova. Sve što sam radio pratila su i dva važna imena zrenjaninske likovne scene: Milica Bjelanović i Duško Kirćanski.
Kasnije ste se fokusirali na različite medije. Šta Vas je zanimalo?
– Muzika je veoma važan deo mene i čini mi se da mi je mnogo pomogla tokom odrastanja. Slušao sam ono što se slušalo u našoj kući, domaći i strani rok. U petom razredu sam se zaljubio u bas gitaru. Dobio sam je od zeta Predraga Vlahovića. U sedmom sam od džeparca kupio bubnjeve i osnovao bend. Ta ljubav traje do danas.
Strip i karikatura su oduvek bili mediji mog izražavanja, pa je bilo lako da tu muziku uvek prati neka ilustracija. Toliko me je to sve držalo i ispunjavalo da je jedini logičan korak bilo usmerenje ka fakultetu koji sve objedinjuje. To je mogla da mi pruži novosadska Akademija umetnosti i smerovi: novi likovni mediji i animacija. Ipak, opredelili ste se za nešto sasvim drugo?
– Duško Kirćanski je veliki prijatelj mojih roditelja i otkad znam za sebe njegove grafike oplemenjuju naš dom. Oduvek sam ih gledao sa velikim divljenjem i nekom zapitanošću. Uvek mi je bilo važno njegovo mišljenje i usmerenje. Kada je došao trenutak da odaberemo ko će me pripremati bio je jedina opcija u mojoj glavi. Škola koju sam prošao sa njime mi je, možda, najvažnija koju ću ikada proći. Beskrajno sam mu zahvalan. Pored toga što se na prijemnom tražilo likovnjačko znanje, veština i mapa crteža, paralelno sam se pripremao i za animaciju. Nažalost, nisam prošao. U sledećem roku su sva mesta bila popunjena na oba meni zanimljiva smera. Kako ne bih gubio godinu upisao sam privatni fakultet.
Od 2014. radite u gejming kompanijama. Kako ste se obreli i u ovim vodama?
– Tada sam bio na doktorskim studijama, a radio sam i kao asistent na FAM-u. Polako sam počeo da shvatam da se ne krećem u dobrom smeru. Nisam bio zadovoljan i sebe nikako nisam mogao da vidim u ulozi teoretičara i predavača. Uvek sam bio praktičar. „Lupio sam glavom o zid” i počeo da razmišljam kuda dalje. Pre svega, osetio sam da sam se jako udaljio od crtanja.
Tada su se pojavile neke nove i veoma zanimljive firme u Novom Sadu, pioniri gejming industrije kod nas. Tražili su ljude koji umeju da crtaju, animiraju, razumeju medijsku produkciju i koji su kreativni. Zaposlio sam se u „Eipix Entertainment” kao 2D artist. Ostvarivali smo odlične rezultate u svetu HOPA (hidden object puzzle adventure). U drugu firmu koja se bavi F2P (free to play) video igrama prešao sam 2019. Trenutno radim za „Relax gaming”.
Čime se bavite u slobodno vreme?
– Poslednih sedam godina trudim se da svo slobodno vreme posvetim ćerki Lani i supruzi Simani. Naravno, uvek ima nekih projekata sa strane poput ilustracija za dečije knjige, karikatura, storibordova. Ipak, jako dugo mi je nedostajalo vreme u kojem ću crtati bez opterećenja, za sebe. Poslednje dve godine posvetio sam se tradicionalnom crtanju, bežeći od svakodnevne digitalne prakse.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović, volimzrenjanin.com i radovi Mladena Mutavdžića
