Moderna publika zahteva dinamične i kreativne sadržaje
Društvene mreže postale su sastavni deo naših života. Neretko su poprišta virtuelne borbe, iskazivanja stavova, kritika. Sa druge strane, mogu doprineti novim saznanjima, predstavljanju kulturne zaostavštine, prirodnih bogatstava.
Zrenjaninski muzej može se pohvaliti jedinstvenom stalnom postavkom, autorskim i gostujućim izložbama i programima za sve uzraste. Da sve što baštini ne bude skriveno, već u najvećoj meri dostupno, trudi se Sanja Vrzić, muzejska savetnica zadužena za odnose sa javnošću (PR). Nedavno je sa koleginicom dr Aleksandrom Savić objavila knjigu „Muzeji i komunikacija s publikom u 21. veku – savremene prakse”. Izdavač je Muzejsko društvo Srbije, a publikacija je primenljivo štivo iz različitih oblasti. Prema njenim rečima, nastala je kao rezultat dugogodišnje prakse i međusobne saradnje na poslovima odnosa sa javnošću i radu sa publikom.
Autorke su udružile snage kako bi ostavile pisani trag o savremenim načinima muzejske komunikacije, što će se, sasvim izvesno, menjati u budućnosti. Recenzent je prof. dr Nikola Krstović, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Stručnu preporuku dala je Milena Milošević Micić, savetnica Zavičajnog muzeja Knjaževac. Knjiga je obogaćena autorskim ilustracijama Bore Milićevića, likovnog tehničara iz Prirodnjačkog muzeja. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture. Kako je došlo do ideje da objavite publikaciju?
– Saradnja sa Aleksandrom Savić počela je davno. Upoznale smo se i krenule da razmenjujemo iskustva kada nije bilo mnogo kustosa koji su se bavili odnosom sa javnošću u muzejima. Bile smo dragocene jedna drugoj upravo iz tog razloga. Kao starija koleginica išla je korak napred. Bila mi je mentorka za oba rada za viša zvanja. Nakon što sam odbranila tezu za savetnika, koja se bavila muzejima u doba savremene komunikacije (21. vek), predložila je da napišemo knjigu. Šta čitaoci mogu pronaći na stranicama knjige?
– Pored tema kao što su muzejska komunikacija, rad sa publikom, edukativna i inkluzivna uloga u društvu, predstavljeni su i odnosi s javnošću, zadaci, ciljevi i opis poslova muzejskog PR-a. Jedan deo publikacije odnosi se na upotrebu novih tehnologija u prezentaciji nasleđa (aplikacije za mobilni telefon, audio-video vodiči, proširena i virtuelna stvarnost u muzejima, QR kodovi i NFC tehnologija), kao i korišćenje veštačke inteligencije.
Bavile smo se i društvenim mrežama, kao jednim od sredstava promocije (Fejsbuk, Instagram, Iks, Jutjub, Tik Tok i Linkdin). Osim teorije, koja se oslanja na savremenu literaturu, delo je obogaćeno brojnim primerima iz prakse. U kojoj meri je zrenjaninski Muzej prisutan na društvenim mrežama?
– Jedan od razloga zašto je ova knjiga nastala je i vidljivost našeg Muzeja na internetu, što obuhvata i društvene mreže. Prisutni smo na Fejsbuku, Instagramu, Jutjubu i Tik Toku. Imamo brojne pratioce, i uglavnom, pozitivne reakcije na objave. Trudim se da svakodnevno priređujem sadržaje za Fejsbuk i Instagram. Mislim da je virtuelna prisutnost jedan od važnih činilaca za uspešno promovisanje našeg zavičajnog nasleđa. Često se dešava da naše objave o važnim datumima ili značajnim ličnostima Zrenjanina budu u celosti preuzete i podeljene na gradskim portalima. Na koji način će se Muzej predstaviti u narednom periodu?
– Tokom trajanja prestoničke godine bićemo prisutni u virtuelnom prostoru kao i do sada. Novina će biti saradnja sa PR timom za promociju sadržaja koje obuhvata projekat Nacionalne prestonice kulture. U sinergiji sa njima Muzej će sigurno biti vidljiviji i dopreti do još većeg broja ljudi. Mogu da dodam da je moj doprinos za program Prestonice izrada virtualne rekonstrukcije beogradskog ateljea Uroša Predića. Posetioci će prilikom posete legatu ovog poznatog slikara, u okviru naše stalne postavke koristeći VR naočare, moći da zavire u umetnikov atelje čiji sadržaj je dospeo u naš Muzej nakon njegove smrti. Šta zahteva današnja onlajn publika i kako zadovoljiti njihove kriterijume?
– Traži dinamične, lepo ilustrovane sadržaje koji su jasno i koncizno napisani. Mlađi su više okrenuti Instagramu i Tik Toku, ali najveći broj naših pratilaca koristi Fejsbuk. Takođe je važno biti stalno prisutan i u objavama. Zrenjaninski muzej je kompleksnog tipa tako da imamo širok spektar zavičajnih tema sa kojima želimo da upoznamo svoje korisnike poput prirode, etnologije, istorije umetnosti, arheologije i istorije.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović i arhiva Muzeja
DIGITALIZACIJA I AUDIO-VODIČ KROZ POSTAVKU
Sanja Vrzić (1977) je nakon osnovne i srednje škole u Zrenjaninu diplomirala na grupi za orijentalnu filologiju Filološkog fakulteta u Beogradu. Radila je kao novinarka na radiju „Kojot”. Bila je dopisnica ANEM-a (Asocijacije nezavisnih elektronskih medija) i saradnica radio „Zrenjanina”. Autorka je projekta „Digitalizacija predmeta iz kolekcija Narodnog muzeja Zrenjanin” realizovanog 2018. u saradnji sa Vikimedijom Srbije. Izradila je i audio-video vodič kroz stalnu postavku prilagođen slepim, slabovidim, gluvim i nagluvim korisnicima. Od 2010. članica je ICOM-a i Muzejskog društva Srbije.
