„Neću naciju, narod, neću granice. Neću podele, hoću železničke stanice. Neću državu, rasu, neću ustave. Lidere, koji neće da zaustave…”
Voz u jednom pravcu je krenuo: protiv sistema i tišine. „Nicht”, jedna od 10 numera koje se nalaze na njihovom prvom albumu, nije samo pesma – to je odbijanje da se svet posmatra kroz barikade. Umesto zastava – bitovi, ymesto lidera – rifovi. Umesto granica – stanice.
Bend okuplja umetnike koji žele da stvaraju muziku koja nosi duh grada. Podstiče na razmišljanje o slobodi, identitetu i sredini u kojoj su odrasli i gde sada žive. „Fabriku stanicu” čine: Miša Jokić (vokal), Nenad Glušac (gitara), Dragan Midorović (gitara), Ištvan Barna (bas gitara), Darko Kurjak (bubnjevi) i Saša Ivanović (usna harmonika).
Osim stalnih članova, u nastanku albuma učestvovali su: Đorđe Jokić (master trombona), Jakov Firez (truba), Saša Koso (gitara), Robert Telčer (gitara), Boris Vasić (bas) i Miodrag Karajanković (bas).
Probe imaju u prostoriji Mesne zajednice Mala Amerika, gde zatičemo Mišu, Nenada i Dragana jednog nedeljnog popodneva u maju. A sve je počelo pre dve i po godine.
NISI U VINKLU
– Nenad i ja smo tada zapazili tekstove koje je Miša objavljivao na svom Fejsbuk profilu. Pozvali smo ga i rekli da nam se to sviđa. Predložili smo mu da piše tekstove koji mogu da se pevaju. I tako je krenula naša saradnja. Počeo je da piše pesme, a Neša da pravi muziku. Ja sviram gitaru. Potom su nam se pridružili Darko, Ištvan, Saša i tako redom – ističe Dragan Midorović.
Nenad se nadovezuje na priču i dodaje da su svi došli iz različitih bendova, dok Miša peva u horu „Panonika”. Kako kaže, iako njih šestorica čine osnovni sastav, nije zamišljeno da budu klasičan bend.
– Mi smo, zapravo, jedan kolektiv. Suština je u ljudima koji nam se pridružuju. Imamo jednu džez numeru na kojoj će gostovati Vladimir Stojković Coka. Momci koji sviraju duvačke instrumente opasno dobro to rade i te pesme su ispale odlično. Album koji smo snimili zvaće se vinkla. To je germanizam koji Banaćani rado koriste. Kad hoće da kažu za nekog da nije normalan, kažu: „nije u vinklu”.
Pesme su žanrovski različite i treba ih staviti u vinklu. Svi smo inficirani muzikom sedamdesetih godina prošlog veka. Kada se pesme preslušaju, stiče se utisak da najviše koketiramo sa tim periodom. Kod nas ne postoje striktna pravila. Ima tu i regea, bluza, fanka, panka, čistog rokenrola. Kada se slušalac pozabavi tekstom, shvatiće da većina nas ima više od 50 godina i da smo prošli hiperinflaciju. Mi smo Jugosloveni. Ne postoje vere i nacije u našim pričama. Ko čuje pesme, znaće zašto sviramo – objašnjava Nenad.
OMAŽ GRADU
Naši sagovornici ističu da su ime muzičkog sastava izabrali po prvoj železničkoj stanici u našem gradu. Kako kažu, njima je Zrenjanin važan. To im je ideologija i religija jer su svi Zrenjaninci.
– Fabrika stanica je toponim, ali ima i svoju metaforu. Nekada je naš grad bio industrijski centar. Mnogo ljudi je dolazilo u Zrenjanin. Većina njih je prolazila kroz stanicu Fabrika. Naše ime je omaž tom vremenu i našim životima – priča Nenad.
Iako su svi zaposleni i sviraju u drugim bendovima, našli su način i vreme za probe i snimanje pesama.
– Mi se jako dobro osećamo kada sviramo zajedno. Brzo rešavamo nedoumice. Nema ega. Ovo činimo zbog nas samih. Radimo ono što volimo i želimo da naše stvaralaštvo ostavimo budućim generacijama. Neki novi klinci možda ne znaju da ovaj prostor u kojem imamo probe, postoji koliko i mi i da je ovde iznad nas vežbao hor „Josif Marinković” i mnogi bendovi – objašnjavaju Miša, Dragan i Nenad.
Pesma „Lisabon” je dobro prošla među slušaocima, što se pokazalo na njihovom prvom nastupu, koji je održan 17. maja u klubu „Zeppelin” u Mužlji. Publika je imala nesvakidašnju priliku da prisustvuje rokenrol pozorištu. Između svake pesme, autor je recitovao svoje stihove, što su prisutni nagradili velikim aplauzom.
Oni koji su bili na svirci i dalje sležu utiske. Oni koji nisu, a želeli bi da čuju „Fabriku stanicu”, pesme mogu naći na Jutjub kanalu.
IVA ISAKOV
VINIL ZA USPOMENU
– Mišina ideja je da odštampamo ploču (vinil). Nadamo se da ćemo u tome uspeti. Voleli bismo da klinci vide kako se nekad slušala muzika. Želimo da pohvalimo rad našeg prijatelja Vladimira Garboša, dizajnera. On je osmislio plakat i font, kojim se nekad pisalo na vagonima. U našem kolektivu nema samo muzičara, već i vizuelnih umetnika. Ljudi koji osete istu energiju sami se priključe – tvrde naši sagovornici.
PESME ZA POZORIŠTE
– Miša ima četiri numere koje su u kabare fazonu. Samo akustična gitara i vokal. One su namerno pisane i pravljene za pozorište. Videćemo da li će to zaživeti. Ima dosta angažovanih pesama (koje se odnose na trenutno vreme, aktuelne događaje). Reči su dosta jednostavne, golicaju te i zapitaš se kad slušaš. Voleli bismo da dotaknu publiku i da traju – poručuju članovi muzičkog sastava „Fabrika stanica”.
