Jadna naša reka. Nismo joj dali šansu da bude lepa, zelena, da se oseti svežina kada pored nje prođete. Begej – ovih dana crn, da crnji ne može biti, i iz njega se širi nesnosni smrad… A komšinica, baka Mara (nažalost, nije više živa), pričala nam je kako je od begejske vode kuvala supu.
Kada su maturske svečanosti u Kristaloj dvorani, volim da u povratku prođem ulicom Karla Marksa, sada dr Zorana Kamenkovića – nekada Krunska. To je jedna od retkih ulica koja ima nagib. Ali, nije retka po urušenoj pešačkoj stazi, da ne poverujete da ste blizu centra grada toliko izgleda jadno…
Zna se, skretanje u Ruvarčevu ulicu – mir i tišina gradskog sokaka. Uprkos vrućini, jedna od njenih stanovnica uređuje bašticu na ulici, u dvorištima – smokve – lenjo junsko predveče. Izlazak na Obalu Miloša Velikog. I kuća u kojoj sam prošle godine pila kafu, okružena zelenilom, sa terasom ka reci, malo mediteranskog ambijenta.
Ali, Begej. Crn, skroz je ispunio korito. Na reci, zeleni se trava. Dakako, tu su i plastične boce bačene radi opšte katastrofe. Patkice, pored vode, a u vodu, takva kakva je – ne žele. Sigurnije su na obali.
I duž celog korita reke nailazim na zelene „oaze”, ustvari još malo pa će tu biti prašuma na vodi. Valjda neće učesnici šampionata koji se sprema u Kristalnoj dvorani to videti jer će ih, kako to biva, do hale dovesti autobusima. Da, neće videti naš jad, jed i bruku, ali će možda osetiti taj nepodnošljivi miris reke u koju se uliva sve i svašta…
Bilo je, nekada, na Begeju kupalište i centar sportova na vodi, čuveni Brankovan. Izgradio ga je 1931. godine Velikobečkerečanin Đoka Brankovan, a gradnju započeo je još 1923. godine, kada je kupio kuću u tadašnjoj Krunskoj ulici. „Zbog svega toga mnogobrojni građani i mladi i stariji, ovde su provodili svoje letnje dane uz plivanje, različite sportske aktivnosti i zabave, poput izbora najlepše devojke grada” – kako se navodi u brojnim spisima.
A danas – naš Begej, srce grada, nekada važan plovni put, sve do 1958. godine, kada je pretvoren u običan kanal za otpadne vode.
I, tako, do dana današnjeg…
