Radilo se gotovo dve godine. Priveden je kraju nacrt Generalnog urbanističkog plana Zrenjanina koji će biti prosleđen nadležnoj komisiji koja će o njemu najpre raspravljati. Potom će se naći na javnom uvidu. Tada će građani imati pravo, tokom 30 dana, da daju svoje primedbe i predloge.
Ovim rečima nas je dočekao Goran Fijat, koji je odnedavno u direktorskoj fotelji Javnog preduzeća za urbanizam. Napominje da je od 1959. godine ovo sedmi elaborat, dok je poslednji usvojen 2007.
Na njegovom stolu nalaze se planski dokumenti koji obuhvataju širi prostor infrastrukturnog uređenja Zrenjanina. Posle Kraljeva, naš Grad je sa 22 naseljena mesta i 1.327 metara kvadratnih teritorija druga po veličini u zemlji (izuzimajući Grad Beograd). Naš sagovornik govori o nizu problema u infrastrukturi (saobraćaj, ekologija itd.). Navodi i činjenicu da se poslednjih godina grad širi u užem jezgru, što pomalo narušava ukupnu ambijentalnu celinu. To donosi dodatne probleme u saobraćaju, parking prostoru i drugim nedostacima na koje građani često ukazuju.
– Ovaj plan predviđa da se gradska sredina širi u pravcu zapadne strane, prema Aradačkom ataru. Usaglašavanje granice plana prema postojećim parcelama u južnom delu naselja, definisaće pre svega površine za višeporodično stanovanje. Naravno, tu se neminovno menja, precizira i ostala struktura poput školskih ustanova, sportskih objekata, trgovine – naglašava Fijat.
On ističe da je Grad strateški izuzetno dobro pozicioniran još pre tri decenije. Industrijske zone su raspoređene na dobrim lokacijama, što se u prethodnom periodu pokazalo kao višestruko značajno.
Prema rečima stručnjaka iz Urbanizma, ovakvi planovi već su izrađeni i za obližnja naseljena mesta: Elemir, Melenci, Lazarevo, Klek, Ečka, Perlez, Aradac, a u pripremi je i Čenta. Takođe, i sva ostala prigradska naselja uskoro će imati svoje višegodišnje urbanističke planove.
– Ovo je treći generalni urbanistički plan u čijoj sam izradi učestovala kroz 40 godina rada u ovom kolektivu. Uslovi života i svega drugog su se kroz vremenski period menjali. Smatram da su ovo izuzetno značajni dugoročni projekti pred donošenje prostornih planova, koji će uslediti posle usvajanja Generalnog urbanističkog plana.
Ukupan privredni i infrastrukturni ambijent se iz godine u godinu menja. Zbog protoka vremena i onoga što nismo mogli predvideti pre tri ili četiri decenije, sada imamo problem u saobraćaju, parkingu i slično. To će se novim planskim dokumentima izmeniti. Naravno, u tome je i svaka sugestija građana u toku javnog uvida od ogromnog značaja – kaže diplomirani prostorni planer Branka Bajović, uz napomenu da se posebno vodi računa u svim planskim dokumentima o javnim površinama, zelenilu, parkingu, ekologiji…
Tekst i foto: Nikola Božović
OD ZAVODA, SIZ-A, DO DIREKCIJE I PREDUZEĆA
Organizacija Javnog preduzeća za urbanizam se u minulih 65 godina često menjala i dobijala različite uloge. Od Zavoda za urbanizam, SIZ-ova za komunalnu delanost i stanogradnju, Direkcije za izgradnju grada, da bi od 2016. godine preduzeće bilo organizovano u današnjoj formi.
BAGLJAŠ BIO HIT PRE POLA VEKA
Najveći stambeno-komunalni poduhvat u poslednjih pedeset godina bila je izgradnja naselja Bagljaš. U periodu od 1974. do 1976. na tom području se gradilo oko 500 stanova. Kupci su bili zrenjaninski radni kolektivi i društvena predzeća. Ti stanovi su, u kasnijem postupku, dobili privatne vlasnike.
SKUPLJE KUĆE U ARADCU
Ovih dana došlo je do „skoka” cena starih kuća u Aradcu. Tako se one sada prodaju od 20.000 evra pa naviše. Jedan od razloga jeste što će u neposrednoj blizini uskoro prolaziti u auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Takođe, najavljena je mogućnost gradnje većeg stambenog kompleksa na tom potezu.
