Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Aktuelna situacija podseća na činjenicu da su poljoprivreda i prehrambena industrija strateške oblasti (sektori). Prehrambenu delatnost treba razmatrati sa bezbednosnog, političkog i strateškog aspekta. Dobra je prilika da se prisetimo da smo kao država i društvo upravo zahvaljujući agraru uspeli da preživimo prvu polovinu devedesetih godina prošlog veka u okolnostima potpune međunarodne izolacije, odnosno najoštrijih sankcija koje su uvedene jednoj suverenoj državi. Ta bi iskustva valjalo koristiti danas prilikom donošenja aktuelnih odluka.
Prema saopštenju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization of the United Nations – FAO) globalne cene primarnih poljoprivrednih proizvoda niže su za oko 20% u odnosu na period od pre godinu dana kada su dostigle maksimum. Pri tome, nivo cena opada 12 meseci uzastopno. Razlog za to je veća ponuda, ali i niža uvozna tražnja. Međutim, na pojedinim lokalnim tržištima hrana je skupa, cene su visoke i nastavljaju da rastu, posebno u zemljama u razvoju koje uvoze.
Srbija, srećom, ne spada u red ugroženih kada je u pitanju proizvodnja hrane (što je svakako dobra vest). Ona je neto izvoznik poljoprivrednih proizvoda. U sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva naša zemlja je tokom poslednje dve godine (2021-2022) ostvarila ukupan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom u iznosu od oko 955 miliona evra – 607 miliona u 2021. i 348 miliona evra u 2022. godini.
U poslednje dve godine ostvaren je ukupan suficit od 1,53 milijarde evra (801 mil. u 2021. i 730 mil. u 2022.) kada se radi o žitaricama, 1,1 milijardu evra u segmentu voća i povrća, oko 100 miliona evra kada je reč o šećeru, proizvodi od šećera i meda itd.
Međutim, postavlja se pitanje cena i dostupnosti hrane, odnosno prehrambene bezbednosti za većinu stanovništva. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, godišnja inflacija i dalje beleži porast – u martu 2023. godine je iznosila 16,2%, što je više nego u februaru (16,1%). Pri tome, imajući u vidu kretanje cene hrane na globalnom planu, deluje pomalo nelogično to što kod nas upravo ona beleži natprosečno poskupljenje. U martu 2023. u odnosu na isti mesec 2022. godine hleb i žitarice su bili skuplji za 25,2%, voće za 18,1%, povrće za 33,4%, mleko, sir i jaja za 42,2% itd.
U kriznim vremenima država mora da vodi računa o bilansu hrane, odnosno njen je zadatak da je obezbedi dovoljno za stanovništvo i to po pristupačnim cenama. Da bi se u tome uspelo moraju se pratiti i ispitivati razlozi zbog kojih i dalje dolazi do iznad prosečnog poskupljenja namirnica na domaćem tržištu u uslovima kada je na produktnim berzama na svetskom planu osnovna sirovina jeftinija, a naš devizni kurs je stabilan (fiksan) u odnosu na evro i dolar. Nakon što se utvrdi gde se u lancu snabdevanja i zbog čega javljaju pritisci na rast cena, treba koristiti odgovarajuće mere javne politike (iz domena agrarne, ekonomske, zaštite konkurencije i dr.) sa ciljem da se taj trend, ako je moguće, preokrene kako bi se poboljšao nivo životnog standarda građana.
