Prve oktobarske nedelje na „Salašu 137” u Čeneju okupili su se članovi brojnih vojvođanskih udruženja i asocijacija da na tradicionalnom Festivalu „Rogalj” pokažu svoje gastronomsko umeće. Tog sunčanog dana od ranih jutarnjih časova širokom bačkom ravnicom širili su se mirisi svadbarskog kupusa, riblje čorbe, perkelta i bosanskog lonca koji su kuvale „Vesele Bosanke”, žene iz Krajišnika.
– Za početak, probajte ove uštipke, sada su sa „vatre” skinuti, a nešto kasnije navratite na bosanski lonac, a biće i dobrog pasulja – dočekuje nas Svetlana Filipović.
Nas je posebno interesovao nadaleko čuveni bosanski lonac koji se uveliko krčkao na starom šporetu „smederevcu”.
– To je naš specijalitet koji svi vole i traže. Vele da je ukusan. Nema tu velikih tajni: potrebni su kiseli kupus, slanina, mast, malo mesa i mnogo ljubavi – otkriva nam recept Mileva Delić, potpredsednica vrednih Asocijacije žena iz Krajišnika koje su se okupile pre četiri godine. Ističu da se ovakve i slične manifestacije ne propuštaju.
Na štandovima vidimo i brojne druge đakonije: pite, štrudle, kolače, kulen, kobasice. Sve to moglo je da se zalije mladim vinom i rakijom koja je curela iz kazana i na licu mesta se degustirala.
– Zbog ovakvog ambijenta ovo i jeste pravi vojvođanski festival. On okuplja predstavnike brojnih etno-manifestacija održanih u Pokrajini i svake godine je sve masovniji. Ove godine bilo je više od hiljadu manjih festivala, a mi smo podržali organizaciju 250, naredne godine planiramo da bude više – navodi Milan Jarić, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za regionalni razgvoj i turizam.
Bilo je i izlagača sa područja srednjeg Banata. Sreli smo Ljiljanu Savković iz Banatskog Despotovca koja je pažnju privukla svojim već prepoznatljivim specijalitetom: pitom od sira i krompira.
– Treba nam više podrške. Evo, naša „Pitijada” ima tradiciju dugu dve decenije koju ne želimo da prekinetmo. Trudimo se, pišemo pisma, imamo projekte, a malo je to pomoći. Ako podrška izostane, može „Pitijada” i da se ugasi – ljutito kaže naša sagovornica koja se obratila i učesnicima tribine „Značaj manifestacionog turizma za razvoj lokalnih samouprava” koja je održana u okviru Festivala.
– Moramo da se udružimo i organizujemo tako da svoje projekte na najbolji način izložimo nadležnima – počev od onih u mesnim zajednicama pa do najviših državnih organa. Mi u Belom Blatu smo pre 18 godina počeli da razvijamo etno-stvaralaštvo. Upravo zahvaljujući dobroj saradnjih sa svim strukturama u selu danas smo prepoznatljivi u našoj sredini, ali se uključujemo i u međunarodne projekte – istakao je, između ostalog, Milan Nedeljkov, jedan od začetnika etno-turizma u Belom Blatu.
Tamo gde se dobro i vredno radi ne izostaju zapaženi rezultati. Primer je Mesna zajednica Mužlja koja je na ovogodišnjem „Roglju” nagrađena velikom Zlatnom plaketom.
– Raduje što se u naše aktivnosti uključuje sve više mladih ljudi. Podržava nas Mesna zajdnica Mužlja, ali i Turistička organizacija Zrenjanin i još nekoliko kolektiva i pojedinaca – kaže Jožef Greguš iz Mužlje koji je u ovoj oblasti aktivista već punih pet decenija.
Ovakvi festivali su i prilika za razmenu iskustava, a jedno od najvećih stiže iz Bačkog Monoštora i tamošnjeg „Bodrogfesta”:
– Dvadesetak godina trajemo i stalno se širimo. Danas celo selo živi ne samo za „Bodrogfest” već uopšte za ovaj vid turističke ponude. Gotovo svaka druga kuća u našem selu na tom planu ima neku aktivnost. Dobijamo i podršku od Grada Sombora. Ove godine bilo je to oko milionan dinara – rekla nam je Zdenka Mitić iz Bačkog Monoštora koja je sada i na čelu Turističke organizacije Sombor.
Čulo se, posebno na tribini, u otvorenom razgovoru još niz zanimljivih predloga sa ciljem da manifestacioni i etno-turizam dobiju još više na značaju.
– Sve više ovakvih manifestacija ucrtano je u lokalnu turističu ponudu. Mi moramo da sledimo put Slovenije, Austrije ili Mađarske koje daleko više ulažu i koriste izuzetne resurse koje poseduju. Mi to još uvek ne činimo dovoljno. Lepo bi bilo da razmenimo iskustva sa Jagodinom, Zlatiborom, Svrljigom… To i jeste krajnji cilj ovakvih okupljanja i festivala – kaže Dragan Vukotić, jedan od organizatora „Roglja” koji su podržali Ministarstvo za trgovinu, Pokrajinski seretarijat za privredu i turizam, kao i Grad Novi Sad.
TEKST I FOTO: Nikola Božović
