Približno svaka deseta beba se rodi pre vremena, pre 37. nedelje gestacije. To je oko 130 beba godišnje u našem gradu
Nedelja dojenja se svake godine obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednosti ovog čina. U Srbiji se Nacionalna nedelja promocije dojenja praznuje 40. nedelje u godini, koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće. U Zrenjaninu je tim povodom 5. oktobra organizovana šetnja mama i beba u centru grada, na kojoj je dr Svjetlana Ždrale, kao šefica Odseka neonatologije Opšte bolnice „Đorđe Joanović”, prisustvovala sa svojim saradnicima.
Ovu kampanju inicirala je Svetska alijansa (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA), kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju. Prema rečima dr Ždrale, svi zaposleni na Odseku neonatologije imaju pozitivan i ohrabrujući stav prema dojenju, edukovani su za podršku i maksimalno su angažovani oko uspostavljanja laktacije.
Zbog čega poslednjih godina sve više majki odustaje od dojenja i neretko pribegavaju dohrani?
– Nedovoljna obaveštenost o značaju i kvalitetu majčinog mleka i nedostatak podrške zdravstvenih radnika, porodice i okruženja glavni su razlozi odustajanja od dojenja. Nekad je razlog i prevelik pritisak na majku, zahtevna beba, premor, neispavanost, kao i isključivost. Pristup i podrška svakoj majci i bebi mora biti individualan, uz poštovanje njihovih potreba i mogućnosti, uz maksimalno ohrabrivanje. Sam početak dojenja može biti težak, čak i bolan za majku, posebno prvorotku, dok se ne otvore mlečni kanali, saniraju ragade i ne postigne ravnoteža između potreba novorođenčeta i proizvodnje mleka.
Svaka zdrava beba ima urođen refleks sisanja i teži da to ostvari. Za to su potrebni vežba i uhodavanje. Posebno, ako beba ili majka imaju neki zdravstveni problem ili smetnju (kratke bradavice, ragade, voluminiozne dojke, nezrelo ili bolesno novorođenče). Tada je potrebno više strpljenja, truda i napora (ponekad i dohrane posle podoja), dok se ne postigne sklad i uspostavi potpuna laktacija, koja bebi pruža sve potrebne sastojke za osećaj sitosti i zadovoljstva, kao i za kvalitetan rast i razvoj. Kada se uskladi ritam podoja sa stvaranjem mleka, dojenje postaje zadovoljstvo, najlepši, najprirodniji i najzdraviji način ishrane novorođenčeta i mladog odojčeta.
Na koji način stimulišete porodilje da doje?
– Mnogo je načina kojim podstičemo majke da doje. Početni i najdirljiviji podsticaj je stavljanje tek rođene bebe majci na grudi. Kontakt „koža na kožu”. To je prvi fizički susret majke i deteta, prvi pogled majke na novorođenče. Beba oseća majčinu kožu, osluškuje majčino srce, instiktivno puže po majčinim grudima i traži dojku. Majčin intenzivan osećaj sreće i bliskosti sa bebom prouzrokuje lučenje prolaktina u mozgu, a taj hormon je odgovoran za stvaranje mleka u mlečnim žlezdama. Tako započinje proces laktacije. U daljem toku rani prvi podoji, prisustvo bebe uz majčinu postelju obezbeđuju stvaranje najdragocenije tečnosti: majčinog mleka.
Svakodnevno ohrabrujemo i podstičemo majke da doje. Edukator dojenja pruža dodatna obaveštenja, obuku i podsticaj. Ceo kolektiv (četiri doktora pedijatra – neonatologa i 18 neonatoloških sestara) se trudi da majke shvate značaj i prednosti dojenja, kao i da je to prirodan proces, te da je potrebno da osluškuju i sebe i bebu, da pronađu sopstveni put za uspešno dojenje.
Da li je u poslednjih godinu i po dana, koliko traje pandemija, bilo zaraženih porodilja i beba u Bolnici i kako je Porodilište organizovano od marta 2020?
– Nažalost, i mi smo imali zaražene porodilje, na svu sreću sa blažim oblikom bolesti, a njihove bebe su, uglavnom, bile negativne na sars cov 2, ali su pojedine ispoljavale kliničke znake infekcije. U datim okolnostima organizovali smo se najbolje moguće u uslovima našeg prostora, koji nije predviđen za infektivne porodilje. Prilagođavali smo se tekućim dešavanjima. Primenjujemo uputstva Svetske zdravstvene organizacije, smernice Ministarstva zdravlja, kao i sopstvena znanja o postupcima i lečenju u uslovima pandemije.
Kako se najčešće kovid manifestuje kod beba i da li je oporavak brži kod njih nego kod odraslih osoba?
– Važno je naglasiti da infekcija izazvana korona virusom predstavlja multiorgansko obolenje i može se manifestovati na mnogo različitih načina, zavisno od toga koji organski sistem najviše zahvati. Kliničke slike obolelih, pa tako i novorođenih beba, mogu biti u vidu veoma blage infekcije, „viroze”, pa do teških formi bolesti, koje ugrožavaju život deteta i zahtevaju lečenje u jedinicama intenzivne nege, kao i mehaničku potporu disanja. Ne možemo reći da je oporavak brži nego kod odraslih osoba, jer tek sagledavamo kasne forme bolesti, posledice na kardiovakularni sistem… Samo se možemo nadati da će biti što manje obolelih beba.
Poslednjih dana nas potresaju vesti o smrti trudnica i porodilja koje nisu bile vakcinisane. Kakav je Vaš stav o vakcinaciji trudnica, na prvom mestu kao lekara, a potom i kao majke?
– Tragični, smrtni ishodi trudnica i porodilja su najstrašnije posledice obolelih od kovida i jako je teško to prihvatiti kao realnost u današnje vreme. Vakcinacija je jedna od najvećih tekovina ljudske civilizacije i osnovni postulat u istoriji medicine za očuvanje zdravlja stanovništva od infektivnih obolenja. Nadam se da će obuhvat vakcinisanih biti svakim danom sve veći, što će smanjiti rizik od obolevanja. Podržavam vakcinisanje, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Zdravstveni problemi novorođenčadi mogu biti poseban izazov. Sa kakvim problemima se najčešće suočavate?
– Poseban je izazov rešavati zdravstvene probleme novorođene dece. To je jedini pacijent u bolnici, kod koga majka i cela porodica očekuju da je sve idealno i da nema zdravstvenih problema. Naš mali pacijent ne zna da kaže šta ga boli ili šta ga muči. Beba ostaje u porodilištu tri do pet dana. Za to vreme treba pažljivo i brižno isključiti sva ozbiljnija obolenja, proveriti funkcionisanje celog organizma. Treba otkloniti male nepravilnosti. Regulišemo niske vrednosti šećera u krvi, da bi se obezbedili energenti za sve vitalne organe. Prepoznajemo znakove perinatalne infekcije i pravovremeno je lečimo, da ne bi ugrozila život detetu.
Sprečavamo da se razviju teške komplikacije. Novorođenačka žutica je čest problem, a posledica je razlaganja crvenih krvnih zrnaca, koja više nisu potrebna bebi po rođenju. Isključujemo druga patološka stanja, koja mogu ugroziti bebu. Radimo skrininge sluha i metabolički skrining svakoj bebi. Sve to radimo tako da što manje uznemirimo majku i bebu i ne poremetimo proces uspostavljanja laktacije.
Šta činite kada se novorođenče nađe u teškom stanju?
– Nažalost, ponekad imamo i veoma teška stanja, kada se borimo za život novorođenčeta, sprovodimo reanimaciju i zbrinjavamo vitalno ugroženo, dete sa anomalijama ili nezrelo dete. Veoma je stresno objasniti majci i umiriti je u tim trenucima, kada upućujemo dete na lečenje u tercijernu ustanovu. Upućivanje i transport uvek obavlja ekipa stručnjaka, utrenirani tim, koji pruža maksimalnu podršku bolesnom novorođenčetu sa kompletnom pratećom dokumentacijom. Osim stručnosti, trudimo se da ispoljimo i maksimalnu empatiju i olakšamo majci i ocu da shvate da činimo sve što je moguće da se beba što pre potpuno oporavi. Na svu sreću, većina naših beba je zdrava i nema većih zdravstvenih problema i vreme provodi uz svoju majku.
Koliki je procenat prevremeno rođene dece u našem gradu i kakve posledice mogu biti?
– Kao i u celom svetu, približno svaka deseta beba se rodi pre vremena, pre 37. nedelje gestacije. To je oko 130 beba godišnje u našem gradu. Prevremeno rođenje je prekinulo intrauterini razvoj fetusa. Takve bebe zahtevaju poseban nadzor i negu: kontrolu telesne temperature do postizanja termoregulacije, sprečavanje gubitka tečnosti preko kože, osposobljavanje kvalitetnog disanja, kiseoničku ili drugu ventilacionu potporu; sazrevanje i osposobljavanje organa za varenje za prihvatanje hrane, posebno majčinog mleka; razvoj mozga se nastavlja…
Srećom, nisu sva nedonoščad izrazito nezrela. Većina veoma brzo uspostavlja stabilne vitalne faktore, započinju dojenje, razvijaju se i rastu bez problema. One jako nezrele, zahtevaju višemesečno lečenje, negu, nadzor, kao i dalju stimulaciju psihomotornog razvoja. Postoji lepeza poremećaja fizičkog ili psihičkog razvoja, govora, ponašanja. U daljem toku to prate timovi pedijatara, defektologa, logopeda i psihologa.
Šta vas najviše motiviše na poslu, naročito kada zdravstvo trpi ogroman pritisak u poslednje vreme?
– Imam sreću da radim na mestu gde započinje život. Trudim se da u sebi savladam sav pritisak, koji je donela pandemija. Pokušavam da zaštitim svoje nežne pacijente od spoljašnjih uticaja. Mikrosvet porodilišta i neonatologije mora biti bezbedna oaza za svaku porodilju i svako novorođenče. Nema ništa lepše od rođenja novog bića. Nema veće sreće od te da olakšate prve dane novorođenom biću i njegovoj majci, da započnu dojenje i da ih ispratite zdrave iz porodilišta. To je najveći motiv za sve zaposlene u našem Ginekološko – akušerskom sektoru.
Da li je izazov rukovoditi Odsekom neonatologije?
– Izazov, privilegija, odgovornost i čast. I svest da je rad na Odseku neonatologije timski, da svaka karika jednako vredi i svi moramo biti savesni, nežni, čvrsti i odgovorni prema bespomoćnim, a jakim bićima – novorođenim bebama.
