Da li je Srbija prezadužena?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Krajem jula 2021. godine javni dug Srbije je dostigao iznos od 28,3 milijardi evra, odnosno 55,2% našeg bruto domaćeg proizvoda. Iako je Zakonom o budžetskom sistemu propisana gornja granica („plafon”) udela javnog duga u BDP-u od 45%, ovaj iznos je premašen još 2012. godine. Kada država u toku jedne godine iz budžeta potroši više nego što prihoduje, onda se taj minus u državnoj kasi „pokriva” pozajmicama. Na taj način se budžetski deficit konvertuje u državni (javni) dug. Pomenuta suma od 28,3 milijardi evra zapravo pokazuje koliko se ukupno tokom prethodnih godina potrošilo više u odnosu na budžetske prihode. Visina javnog duga reflektuje sumarne rezultate svih prethodnih vlada u upravljanju javnim finansijama. Svaka nova izvršna vlast zatiče određeni nivo javnog duga, a onima koji potom preuzimaju dužnost ostavlja do tada akumulirani dug.
Udeo javnog duga u BDP-u u našoj zemlji je pre izbijanja pandemije iznosio 52% (2019). U tom smislu, treba imati u vidu da je pogoršanje ovog pokazatelja tokom 2020. i 2021. godine, pre svega, bilo uslovljeno činjenicom da je država bila prinuđena da iz budžeta finansijski pomaže preduzeća i građane. Međutim, uprkos tim velikim izdvajanjima (naročito tokom 2020. godine), za sada je očuvana stabilnost javnih finansija.
Poređenja radi, udeo javnog duga u BDP-u je na globalnom (svetskom) planu u 2020. godini dostigao nivo od skoro 100%, dok je u državama iz našeg okruženja bio: u Albaniji 77,6 %, Mađarskoj 80,4% Sloveniji 79,8%, Hrvatskoj 88,7%, Severnoj Makedoniji 51,2%, Crnoj Gori 107%, Rumuniji 49,8%, u Bugarskoj 23,6%. Prosek za države Centralne i Istočne Evrope bio je 57,3%, a za one sa Zapadnog Balkana 66,2%.
Mada prilikom međunarodnih poređenja treba imati dozu rezerve zbog specifičnosti svake države, ipak se može izneti ocena da Srbija u ovom trenutku jeste zadužena, ali ne i prezadužena. Tome u prilog govori i činjenica da servisiranje obaveza po osnovu državnog zajma nije ugroženo. Udeo plaćenih kamata u BDP-u iznosi oko 2% u 2020. godini, što je manje nego 2015. (2,9%). Isto tako, poslednjih godina opada i odnos plaćenih kamata i budžetskih prihoda sa 7,4% u 2015. na 4,8% u 2020. godini.
Razloga za paniku nema, ali zato za opreznost svakako ima. Javnim finansijama treba upravljati tako što se štedi u godinama kada ekonomska aktivnost pokazuje znake oporavka i kada se budžetski prihodi povećavaju, kako bi se formirale odgovarajuće rezerve za veću potrošnju u onim godinama kada okolnosti neće biti povoljne.
U tom smislu se pozitivno može oceniti oktobarski rebalans republičkog budžeta, inače drugi u 2021. godini (prvi je bio u aprilu). Njime je predviđeno značajno smanjenje fiskalnog deficita (tj. ušteda) od oko 900 miliona evra, odnosno sa 6,7% na 4,9% BDP-a. Iako se i deficit budžeta od 4,9% BDP-a može smatrati visokim, on čini dobru osnovu za buduću stabilizaciju javnih finansija, sa ciljem da se postepeno smanjuje udeo javnog duga u BDP-u.
