NA KRAJU GODINE UPRILIČENA SVEČANOST ZA DOBITNIKE VREDNOG PRIZNANЈA

Najbolji Zrenjaninci u 2023.

Milica Dosković, prof. dr Dragan Lambić, Budimir Cvijetić, dr Radmila Mihajlović, Dejan Davidovac, Georgi Tibilov, Muzička škola „Josif Marinković” i Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Suncokret” laureati su Nagrade Grada Zrenjanina za proteklu godinu. Istakli su se u kulturi, umetnosti, nauci, jačanju veza sa inostranstvom, sportu.

OD ZRENЈANINA DO STENFORDA
Prof. dr Dragan Lambić predaje na Pedagoškom fakultetu u Somboru (Univerzitet u Novom Sadu). Diplomirao je i doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, a master studije završio na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin”. Bavi se naučno-istraživačkim radom u oblastima informatike, matematike, metodike nastave i kriptografije.
Nedavno se treću godinu zaredom našao na listi najuticajnijih istraživača u svetu, koju je objavio prestižni Univerzitet Stenford iz Sjedinjenih Američkih Država. Reč je o naučnicima koji su se plasirali u dva posto najboljih u svojim oblastima.
Dr Lambić je jedini sa ovog spiska koji se bavi kriptografijom.
– Posebno mi znači priznanje od grada iz kojeg sam ponikao. Ka kriptografiji me je usmerio savetnik na doktorskim studijama. Dostići nivo na kojem sam jeste izuzetno teško, naročito u državama u kojima se ne ulaže dovoljno u nauku. Potrebno je puno napora i odricanja da bi se ti nedostaci prevazišli. Pojedine institucije cene ovakav doprinos, ali brine to što ga zanemaruju naučne – istakao je dr Lambić.
Budimir Cvijetić, rodom iz Lazareva, nakon Zrenjaninske gimnazije završio je Ekonomski fakultet. Već posle prvih sportskih tekstova bilo je jasno da će umesto ekonomiste postati novinar. Sarađivao je sa nedeljnikom „Tempo” i listovima „Dnevnik” i „Sport”. Postaje dopisnik „Sportskog žurnala” sa ovih prostora. Ispratio je sve značajne sportske događaje u gradu i okolini.

 

– Želeo bih da sport u Zrenjaninu, posebno kolektivni, dostigne visine da se bori za prvaka države kao što je to nekada bilo – rekao je Cvijetić.
Dejan Davidovac je svoj košarkaški put započeo u klubu Uno grande. Kasnije prelazi u KK Proleter. Karijera ga je odvela i do Vršca, Crvene zvezde i moskovskog CSK. U aktuelnoj sezoni sa beogradskim „crveno- belima” uspešno nastupa u regionalnoj i Evroligi. Sa mladom reprezentacijom osvojio je zlato na Evropskom prvenstvu 2015, a sa prošlogodišnjeg planetarnog šampionata doneo je srebro.
Rvačima koji su dosezali svetske visine, 2023. se pridružio i Georgi Tibilov. Došao je u Rvački klub Proleter kao juniorski šampion starog kontinenta. Vrlo brzo je dokazao kvalitet i potvrdio dobar stručni rad osvajanjem trećeg mesta na Evropskom prvenstvu prošle godine u Zagrebu. Doneo je bronzu i sa Svetskog šampionata u Beogradu.

PONOSNI NA UMETNIKE
Milica Dosković je članica Opere Srpskog narodnog pozorišta i vokalna solistkinja. U obrazloženju se navodi da je stalnim usavršavanjem postala vrhunska umetnica s ličnim pečatom u izvođenju naše muzičke baštine. Vodi tri hora i vokalno-instrumentalni sastav „Rodionov”. Publika ju je posebno zapamtila kao autorku muzike za pesmu „Ne dam”.
– Naš grad je rasadnik talenata. Od svega čime se bavim ističem rad sa decom i mladima, jer na njih želim da prenesem sve što sam učila – poručila je Milica Dosković.
Radmila Mihajlović je posle svršenog Odseka solo pevanja na Konzervatorijumu u Rimu, magistrirala i doktorirala u Beogradu. Bila je solistkinja hora i orkestra i nosilac gotovo svih sopranskih deonica simfonijskog repertoara italijanske državne radio-televizije. Stvarala je na brojnim poljima kao novinarka, književnica, prevoditeljka, naučna radnica. Bavila se kulturom Srba u rasejanju i istraživala odnose italijanskog i srpskog naroda.
Muzička škola „Josif Marinković” lane je obeležila 75 godina postojanja.
– Pored mnogih pedagoga, tokom decenija iznedrili smo niz umetnika koji su širom sveta pronosili slavu našeg grada i zemlje, s ponosom ističući da su obrazovanje sticali upravo u našoj Muzičkoj školi – poručila je direktorka ove ustanove Jelena Grbić.
Udruženje za pomoć MNRO „Suncokret” pola veka humanom misijom okuplja mlade sa mentalnim poteškoćama, njihove roditelje, stručnjake i volontere. Kroz javne nastupe i društvena dešavanja brišu sve nesigurnosti i predrasude.

M. Malbaški