Početkom nedelje krenuo je jedan od najvažnijih poljoprivrednih poslova. Očekuje se da će narednih desetak dana setva biti u punom jeku. Saznajemo da su zalihe semenske pšenice sve manje, a semenskog ječma gotovo da i nema. To svedoči da bi ova godina mogla da bude rekordna po površinama zasejanim ovim žitaricama. Procena je da će u Srbiji one zauzeti oko 800.000 hektara. Na njivama „Agrara Božić” u Banatskom Despotovcu prvo zrno pšenice posejano je u ponedeljak. – Krenuli smo nešto ranije zbog toga što posedujemo modernu mehanizaciju koja ubrzava sve faze od oranja i tanjiranja, do rasturanja veštačkog đubriva i direktne setve. Sve navedeno radimo u jednom prohodu i uz značajne uštede. Ove jeseni planiramo da pšenicom zasejemo oko 200 hektara. Primenjujemo sve potrebne agrotehničke mere, naše zemljište je ispitanog kvaliteta, a seme koje koristimo je sertifikovano – objašnjava Nenad Božić. Naš sagovornik naglašava da je sačuvao prošlogodišnji rod žita koji je izuzetnog kvaliteta. U narednim mesecima očekuje povoljniju cenu od sadašnje koja iznosi 21 ili 22 dinara za kilogram. – Naša sejalica obavlja šest mašinskih radnji te u jednom satu možemo da zasejemo oko tri hektara oranica – pojašnjava nam Ištvan Nemat, rukovodilac poljoprivrednim mašinama u „Agro Božiću”. Ranije je optimalni rok za setvu bio od 20. oktobra do 10. novembra. Poslednjih godina, u izmenjenim klimatskim uslovima, oni su pomereni. – Sa setvom valja krenuti što pre. Naime, u njivama nema dovoljno vlage, ali smatram da je u svakom slučaju bolje da seme bude u zemlji nego u džaku. Ono koje je kvalitetno i sertifikovano donosi izdašniji rod. Kod nas je još uvek zastupljenost takvog i semena sa tavana pola-pola – navodi jedan od najpoznatijih selekcionara pšenice prof. dr Miroslav Mišković iz Novog Sada. Na području Srednjobanatskog regiona poslednjih godina pšenicom se zaseje oko 50.000 hektara. Ove jeseni sasvim je izvesno da će te površine biti uvećane za najmanje dvadeset odsto. To se zapaža na terenu gde su počeli ili su u pripremi setveni radovi. – Obrađujemo 82 jutra i ove godine će polovina biti pod pšenicom. U poslednje vreme nije bilo nekog zapaženijeg roda, a cena je destimulativna. Uzimamo zemlju u zakup i kada sve sagledamo, posebno u proizvodnji žitarica, nemamo neku računicu – kaže Draško Prijić iz Jarkovca koji sa sinom Vladislavom priprema za setvu pšenice parcelu od 25 jutara. Dodaje da je uz određene subvencije moguće samo puko preživljavanje. Naglašava da uprkos tome zemlju neće ostaviti u parlogu. – Pšenica se pokazala kao najizdašnija i zbog toga povaćavamo površine pod tom žitaricom. Posejaćemo manje kukuruza koji je poslednjih godina potpuno podbacio – navodi Prijić. U ataru kod Lazareva zatekli smo Nenada Tomića koji je pripremao njive za setvu pšenice. Kaže da uprkos kiši koja je nedavno padala, u zemljištu nema dovoljno vlage. Hlebno zrno će posejati na 20 jutara. – Moramo da menjamo strukturu setve zbog klimatskih promena. Ove godine planiraam da uz pšenicu, kukuruz i suncokret zasejem i sirak – pojasnio je Nenad Tomić.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
KRENUO IZVOZ Poslednjih nekoliko meseci značajno je povećana potražnja pšenice iz Srbije na inostranom tržištu, objavila su „Žita Srbije”. Zabeležen je eksport od 350.000 tona. Posebno se izdvaja Italija gde mesečno ode oko 100.000 tona. Cena je blizu 200 evra po toni.
SKUPLJE NEGO LANE Za aktuelnu setvu potrebno je izdvojiti 15 do 20 odsto više novca nego lane. Tome je, pre svega, doprinela semenska pšenica čija je cena 70 dinara za kologram. Veštačko đubrivo košta 15 procenata više u odnosu na prošlu godinu. Zapaženo je da je zbog manje potražnje ono nešto jeftinije u odnosu na pre mesec ili dva.
