Pod pšenicom imam 50 hektara i očekujem prinos oko četiri tone po jutru, što je na nivou višegodišnjeg proseka. Trenutno me više od toga brine niska cena ove žitarice, pogotovo što su ulaganja u proizvodnju veoma visoka – istakao je poljoprivrednik Ognjen Rackov na tradicionalnom „Danu polja strnih žita”, organizovanom na oglednim oranicama Poljoprivredne stručne službe (PSS) Zrenjanin na Zlatici.
U toku godine PSS organizuje dva sureta sa ratarima, proizvođačima semena i zaštitnih sredstava. Kristina Salapura, direktorka ove službe, napominje da će za nekoliko meseci sličan skup biti upriličen na njivama zasejanim okopavinama (kukuruz, suncokret).
– Uprkos nepovoljnim klimatskim uslovima koji nas prate od setve pa sve do sada, uspeli smo žito dobro da sačuvamo. Nedostaju sunčani dani i zbog toga će žetva kasniti. Naša savetodavna služba je stalno na terenu. Sarađujemo sa naučnim kućama i proizvođačima koji sve više primenjuju naše sugestije. To se može videti i po dobroj posećenosti „Dana polja”- rekla je Zorica Rajačić, rukovoditeljka ratarske proizvodnje u PSS.
Ove godine proizvođače pšenice naviše je brinula pojava žute i lisnate rđe. Upravo zbog toga moralo je da se primeni više tretmana kako bi se predupredila ili zaustavila bolest. Ipak, sve dok zrno ne stigne na skladišna mesta ne može se govoriti o kvalitetu roda. U završnoj fazi razvoja žitarice bolesti je podstakla i prevelika vlaga u zemljištu.
– Tri puta sam tretirao pšenicu na zasejanih desetak hektara. To znatno poskupljuje i inače velika ulaganja u proizvodnju. Mislim na seme, naftu i veštačko đubrivo. Veliki je to izdatak, a ovih dana spominje se otkupna cena od oko dvadeset dinara. Prošle godine je u ovom periodu pšenica prodavana za 38 dinara kilogram. Pitam se, koliki prinos treba da ostvarimo kako bismo sa niskom otkupnom cenom došli do neke zarade – pita Slobodan Mihajlov, poljoprivrednik iz Elemira. On na svom porodičnom gazdinstvu obrađuje oko 45 hektara zemlje.
Žito na oglednim oranicama kod Zlatice dobro izgleda. Zrno pšenice je naliveno, ali ima i površina na kojima je usev polegao, te će rod biti umanjen.
– Proizvodnja pšenice ne znači više samo spustiti seme u zemlju i idućeg leta očekivati dobar prinos. Naprotiv, u promenjenim mikroklimatskim uslovima to je složeniji i zahtevniji posao. Vlažnost je povećana dva puta u odnosu na višegodišnji prosek. Prisutne su žuta i lisnata rđa, kao i fuzarijum i mikrofoksin na klasu. Ostaje pitanje kakav ćemo ove godine imati prinos – naglašava Snežana Parađenović, koordinatorka prognozno-izveštajne službe PSS.
Stručnjaci su prisutnima govorili o svakoj zasejanoj sorti pšenice, ječma, tritikale, ovsa i raži. U Srbiji je ove godine hlebnim zrnom zasejano više od 700.000 hektara. Od toga je oko 60.000 hektara na području srednjeg Banata.
– Najvažnije je zasejati kvalitetno seme. Nažalost, kod nas se na oko 50 odsto njiva ne koristi ono iz semenskih kuća. Treba imati poverenje u domaće sorte jer su prilagođene ovom području – kazao je dr Nikola Hristov iz Instituta za ratastvo i povrtarstvo.
Valja podsetiti da Grad Zrenjanin, kao i opštine Žitiše i Nova Crnja nizom mera pomažu poljoprivrednike. Među njima je i besplatno ispitivanje kvaliteta zemljišta koje radi PSS Zrenjanin.
Nikola Božović
UČENICI NA NJIVAMA
Đaci prvog razreda Srednje poljoprivredne škole i njihova profesorka Ljubica Draganić bili su na Zlatici. Upoznali su se sa proizvodnjom, saslušali stručnjake i ratare. Kako kažu Ognjen Stanić iz Kumana i Kristofer Neda iz Uzdina, sve to njima nije nepoznato jer u svom selu imaju porodična gazdinstva. Žele da nastave da se bave poljoprivredom i zbog toga su se i odlučili za srednju stručnu školu.
