Paradajz od 200 do 250 dinara za kilogram, krastavci 120, crvena paprika poznata kao „ajvaruša” od 250 do 300, krompir 100, šargarepa od 150 do 200 dinara, pasulj od 400 do 500, breskve od 150 do 180, lubenice od 40 do 60, šljive od 90 do 130… to su samo neke od cena sa pijačnih tezgi zabeležene poslednjeg avgustovskog vikenda kada je temperatura dosezala 37 podeoka na Celzijusovoj skali.
– Jeste ovo nesnosno vreme, ali nije to tako strašno i sve će se preživeti u odnosu na cene povrtlarskih i voćarskih proizvoda. Živim u Beogradu i povremeno dolazim u Zrenjanin, pa sam prosto šokirana ovako visokim cenama na ovdašnjoj pijaci. Sve je to na beogradskim pijacama jeftinije bar za dvadeset, ako ne i više odsto – kaže Mirjana Belić. Ona još ističe da će se malo koja domaćica sa ovako visokim cenama upustiti u „avanturu” oko pripreme već čuvenog ajvara, pa i druge zimnice.
Na nekoliko tezgi nudi se crvena papirka. Proveravamo da li je to realna cena i šta se može očekivati narednih dana.
– To vam je što vidite! Jednostavno paprike, paradajza i drugih povrtarskih proizvoda nema zbog ovakvih vremenskih prilika. Bilo je sunca, leda, a ponajviše insekata i preparata koji su sumnjivog kvaliteta, pa više ne mogu zaštititi proizvodnju. U ovom sam poslu 40 godina i odgovorno tvrdim da nikada nije bila teža situacija. Evo, imamo nešto crvene paprike iz plastenika, a na otvorenom je sve propalo – reči su Janoša Balinta, uglednog proizvođača iz Mihajlova.
Slična je situacija i sa paradajzom. To potvrđuju povrtari iz porodice Febišan iz Botoša, kao i brojni nakupci i preprodavci. Oni se nerado upuštaju u rizičan „biznis” kupovine i prodaje ovih proizvoda, jer se u ovogodišnjim tropskim uslovima brzo kvare i rok trajanja im je od njive do pijačnih tezgi nekoliko sati.
Slična situacija je sa voćem koga je izuzetno malo na pijačnim tezgama. To direktno utiče na ponudu, odnosno prodaju i cene.
– Na porodičnom gazdinstvu imamo dva jutra pod šljivom. Sve je urađeno po preporuci stručnjaka, od rasada, navodnjavanja i zaštite. Ove godine solidan je rod. Posebno vodimo računa o zaštiti našeg proizvoda. Šljivu prodajemo po ceni od 90 dinara i zadovoljni smo plasmanom – kaže Mladen Šarović iz Lazareva. On na jednoj tezgi prodaje šljive uglavnom za pekmez, dok one na veliko za rakiju mogu da se kupe i po dvostruko nižoj ceni.
Ovih dana govorilo se upravo o zaštiti i ispravnosti povrtarskih i voćarskih proizvoda. Bilo je intervencija iz Uprave za zaštitu bilja nadležnog Ministarstva za poljoprivredu. Povod je preparat hlorpirifos čija je potreba zabranjea još pre dve godine, a ove godine su ga koristili neki proizvođači bresaka.
– O tome posebno vodimo računa. Sve radimo uz visoko stručan nadzor savetodavnih poljoprivrednih službi sa područja grada Beograda. Veliki je problem ova visoka temperatura zbog koje smo imali ogromne gubitke – kaže Jovan Antić, čija je porodica sa breskvama iz Kaluđerice na zrenjaninskoj pijaci prisutna duže od 40 godina.
I iz uprave JKP „Pijace i parkinzi” saopštavaju da vode računa o bezbednosti svih proizvoda koji se pojavljuju na pijačnim tezgama, ali i u prostoriji za meso i mleko. Zasada nisu zabeležene ozbiljnije pritužbe potrošača kojima je ova služba svakodnevno na raspolaganju. N. B.
