NAGRADA MOTIVIŠE, ALI I OBAVEZUJE – STOJANKA LEKIĆ, POKRAJINSKA POSLANICA

Diskriminacija neprihvatljiva i neisplativa
Naša sugrađanka, pokrajinska poslanica Stojanka Lekić nedavno je dobila značajno pokrajinsko priznanje za aktivizam u formiranju Ženske parlamentarne mreže u Skupštini Vojvodine i aktivnosti na osnaživanju žena iz različitih društvenih grupa, koje joj je uručio Igor Mirović. Kao aktivistkinja ženskog pokreta učestvovala je u brojnim kampanjama iz oblasti ravnopravnosti polova, naročito u domenu političkog aktivizma žena, akcijama vezanim za sprečavanje nasilja u porodici, evropskim integracijama i položaju žena u tim procesima. Sarađuje sa parlamentarkama širom Evrope i u regionu. O tome je govorila i za naš list, naglašavajući da je nagrada motiviše za dalji rad, ali i podiže lestvicu odgovornosti.

1 stojanka lekic

 

Kako ocenjujete ostvarivanje rodne ravnopravnosti, ravnopravnost polova, u vremenu u kome živimo?
– Mnogi gradovi i opštine u Srbiji su, a među njima i Zrenjanin, usvojili Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, koja pored našeg zakonodavstva jeste preduslov za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, jer je pravo žena na jednak tretman osnovno ljudsko pravo. Ovo nije žensko pitanje, već je potrebno da se u ovaj posao uključe i muškarci, kao što je važno da vlast prilikom kreiranja strategija i donošenja odluka uzme u obzir rodni aspekt, jer je to svakako ključ našeg ekonomskog i društvenog uspeha.
Diskriminacija je politički neprihvatljiva, ekonomski neisplativa, a mora biti i zakonski sankcionisana. Možda se mnogima čini da smo malo uradili na ovom polju, ali moje viđenje je da Srbija 5-6 godina konstantno napreduje u ovoj oblasti, ali nam predstoji još mnogo posla.
Mnoge naše stranke tvrde da dele vrednosti rodne ravnopravnosti, da li je moguće sadejstvo na ovom polju, ili se i ovde ispoljava strančarenje?
– Ukoliko stavrno nešto uradite, onda šaljete poruku da ste vi za to, sve ostalo je demagogija i strančarenje i to svakako odmaže u ostvarivanju ciljeva. Formiranje ženske parlamentarne mreže u Skupštini APV, ali i na nacionalnom nivou, jeste nešto što je pomerilo granice parlamentarizma i strančarenja, gde su poslanice pokazale da mogu da rade zajedno, bez obzira na političku pripadnost, jer postoje teme na kojima imamo konsenzus i koje se nalaze u svim programima političkih stranaka. To su pre svega: borba protiv nasilja nad ženama, veće učešće žena u politici i na mestima odlučivanja, unapređenje položaja žena na selu, čiji rad je najčešće nevidljiv, nedovoljno plaćen ili uopšte nije plaćen, kao i položaj žena sa invaliditetom i Romkinja.
Kao pokrajinskoj poslanici, koje su vam sve teme važne u parlamentu? U kojim odborima ste aktivni?
– Sve teme u Skupštini su mi važne, a posebno one koje se tiču Zrenjanina, koji predstavljam u Skupštini APV. U prethodnom mandatu (2012-2016) bavila sam se temom rodne ravnopravnosti i to kao predsednica odbora za ravnopravnost polova, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, a u aktuelnom sazivu (2016-) sam predsednica Odbora za sport i omladinu, članica Saveta za omladinu i osoba zadužena da u ime Skupštine prati NAP 2017-2020
(bila sam članica Radne grupe za izradu) za primenu i sprovođenje Rezolucije 1325 „Žene, mir i bezbednost SB UN”, koja je doneta 2000. godine i koja je fokusirana na bezbednost žena u konfliktnom i postkomfliktnom društvu.

  • GLOBALNO I LOKALNO
    – Na poziv Globalne mreže ženskih mirovnih organizacija
    (GWNP) iz Njujorku od 8. do 10. februara, učestvovala sam, u Nepalu u gradu Kathamandu, na Konferenciji o lokalizaciji Rezolucije 1325 „Žene, mir i bezbednost” koju je SB UN usvojio 2000.godine. Predstavnici Afrike, Amerike, Azije i Evrope su se složili da se uloga žena pokazala izuzetno važnom, i u mirovnim pregovorima, ali i u zaštiti i u oporavku nakon konflikta. Meni će lično iskustva zemalja koje su implementirale Rezoluciju 1325 SB UN, izuzetno mnogo značiti u lokalizaciji Rezolucije, odnosno u implementiranju na lokalnom nivou, što i jeste jedan od prioriteta NAP–a 2017-2020 koji je usvojila Vlada Srbije, u čijoj izradi sam kao članica Radne grupe učestvovala – kaže Stojanka Lekić.

 

LJ. B.