Pukotine na fasadama, zarasli prolazi i zaključana vrata bez tragova života, takva je sudbina mnogih objekata u Žitištu. Meštani u potrazi za sigurnijim poslom i boljim uslovima života odlaze u veće gradove, ostavljajući za sobom prazne kuće, zapuštena dvorišta i neobrađene njive. Ista slika vidljiva je i u drugim naseljima srednjeg Banata. Međutim, veći problem od same pustoši jeste bezbednost. Objekti, koje godinama niko ne održava, sve češće postaju pretnja za prolaznike. Krovovi prokišnjavaju i urušavaju se, fasade se krune, a dvorišta su obrasla korovom. Žitelji strahuju da bi posledice mogle biti ozbiljne, naročito za decu koja svakodnevno prolaze tim ulicama.
DELIMIČNA REŠENJA
– Rođeni sam Žitištanin i volim ovo mesto. Nažalost, ima i onih koji više nisu zainteresovani za svoje domove. Nama, koji tu živimo, ostaje samo da ukazujemo na probleme i podnosimo prijave. Jedna takva kuća nalazi se pored moje. Svakog dana gledam kako omladina prolazi pored nje i strahujem da se nekom nešto ne dogodi – kaže Dragan Ćurčija za KTV.
Prema njegovim rečima, ovo nije izolovan slučaj već pojava koja se širi ulicom. On ističe da se više puta obraćao nadležnim službama, ali da je reakcija izostala ili se svela na delimična rešenja.
– Pojedini vlasnici su obavešteni da treba da urede zelenu površinu ispred svog doma i tu se sve završilo. Problem samog objekta je ostao. Kao najjednostavnije i najjeftinije rešenje, predlažem da se takve zgrade obeleže žutim trakama ili ograde, kako bi prolaznici bili upozoreni na opasnost od obrušavanja – navodi Ćurčija.
Kako kaže, osim rizika od urušavanja, napuštene nepokretnosti mogu postati i utočište osobama sklonim porocima, kao i životinjama, što dodatno zabrinjava meštane. Posebna briga javlja se kada se pomene objekat na uglu ulica Ive Lole Ribara i Vuka Karadžića, gde se, prema njegovim rečima, često čuje dečja graja. Veli da se sa tog zdanja nedavno srušio odžak i da je prava sreća što tada niko nije prolazio.
POSLEDICE LOŠEG SISTEMA
Sa ovim problemom susreću se i meštani Torka. Posebnu težinu priči o napuštenim objektima u tom selu daje i nekadašnji servis. Danas je oronuo prostor u državnom vlasništvu, koji decenijama propada i stoji zaključan.
– Ova radionica je otvorena pre više od šezdeset godina. Bila je funkcionalna, opremljena i dugo je radila u okviru Zadruge. Kada je preduzeće otišlo u stečaj, imovinu je preuzela država. Od tada je zapušteno – kaže Mirća Lelea, odbornik u Skupštini opštine Žitište, za KTV.
Prema njegovim rečima, problem napuštenih objekata u državnoj svojini posledica je sistema u kojem lokalne institucije ne funkcionišu kako bi trebalo.
– Ako već stoji prazno, možda bi moglo da se ustupi privatniku koji bi pokrenuo posao i zaposlio ljude. Ako ništa drugo, može da se sredi i koristi kao garaža za opštinske autobuse, umesto da stoje ispred kuća vozača. Barem bismo pokazali odgovornost prema onome što imamo – ističe Lelea.
Ipak, kako navodi, za ozbiljnu raspravu o ovim temama u Skupštini nema prostora.
– Imali smo sednice koje traju dvanaest minuta, a na odbornička pitanja nikada ne dobijamo odgovore. Ta institucija je izgubila smisao, kao i mnogo toga u našoj zemlji. Imamo resurse, mlade i pametne ljude koji žele da rade, ali se ne pitaju. Nadamo se da će se to promeniti. Kada se sve češće govori o povratku ljudi na selo, pitanje napuštenih kuća postaje više od lokalnog problema – poručuje Lelea.
