Rezbarenje ljuski jaja je jedinstvena, retka umetnost za koju je potrebno ljubavi, strpljenja, slikarskog talenta, a ambijentalne lampe koje izrađuje naš sugrađanin ostavljaju bez daha
Svaki čovek rodi se sa nekim darom, ali ga mnogi nikada ne otkriju. Još kao dete voleo sam da slikam, a kada sam otišao u penziju, progovorilo je ono umetničko u meni, koje sam potiskivao godinama, radeći kao ekonomista. Sada slikam, član sam Udruženja likovnih umetnika Zrenjanina, a posebno sam ponosan što sam usavršio oslikavanje i rezbarenje ljuske nojevih jaja, koja mi najčešće posluže za izradu dekorativnih lampi.
Tako govori naš sugrađanin Božidar Stanišić, po struci ekonomista (radio je u „Naftagasu – Srednji Banat” kao referent za lične dohotke), a zapravo je čovek zlatnih ruku, sposobnih da i najobičnijem predmetu udahnu lepotu. Ta umetnička crta, kako kaže, uvek je tinjala u njemu, a nagrade sa zvaničnih manifestacija i pohvale znalaca potvrđuju da je u pravu.
Posebno ističe Slavoljuba Uroševa koji je bio sekretar sekcije likovnih umetnika amatera. Naravno, trebalo je toliko toga da nauči, da nabavi slikarski materijal ili alat za brušenje…
Tako je počeo da ulazi u svet umetnosti…. Onda se, jednog dana, dogodilo…
ORIGINALAN, LEP I VREDAN DAR
– Drugar mi je pre mnogo godina doneo nojevo jaje, zapravo ljusku, i tražio je da ga oslikam pošto je želeo da pokloni nešto lepo, a originalno. Počeo sam da proučavam kako se to radi i šta je sve potrebno da nabavim. Ljuska nojevog jaja je veoma čvrsta, pa može da se koristi za razne tehnike ukrašavanja – slikanje, rezbarenje, brušenje. Tako je počelo, a sada kada sam u penziji, više od sedam godina, nema dana da ne odem u svoju radionicu i ne radim – priseća se Božidar.
Lepo je kada vidite gotovu, urađenu lampu, a za njenu izradu potrebno je mnogo dara, strpljenja, ljubavi… Nojevo jaje se prvo očisti i dezinfikuje i izvuče se opna iz njega. Sve se to radi jako pažljivo, pomoću dva magneta. Potom se rezbari ili oslikava. Debljina ljuske nojevog jajeta je 2 do 3 milimetra, prosečna dužina je 15, a širina oko 13 cm, a veliko je kao 24 kokošija. Pošto je belo, da bi mu dodao malo kontrasta Božidar koristi pirografiju da bi osenčio pojedine delove.
KAO NAJFINIJI PORCELAN
Motivi su različiti – od biljnih, životinjskih, do antičkih. Najviše pažnje pobuđuju nojeva jaja oslikana uljanim bojama ili izrezbarena likovima svetaca, na jednoj strani, a na drugoj Božidar voli da izrezbari ili naslika, Belog Anđela ili manastir Ostrog.
– Nojeva jaja su kao porcelan, najsličnija su njemu. Nabavljam ih kod Olćana, sadržaj je već izvučen, a meni predstoji da ljusku obradim, da ne ostane ni najmanja fleka. Potom oslikavam ili rezbarim. Napravio sam radionicu u kući. Imam poseban alat, bušilice su najsličnije stomatološkim instrumentima. Za obradu koristim i finu šmirglu. Treba mnogo truda, pojedina jaja izgledaju kao fina čipka, nešto kao tehnika arabeske, sa presijavanjem svetlosti. Kada su u pitanju lampe, unutra su led trake, stavljam ih na postolja od kojih neka nalazim na buvljaku, ali i ona moraju da budu u skladu sa njenim izgledom… A za izradu jedne lampe treba mi 20 dana, mada sam se sada već izveštio, tako da neke mogu da završim i za dve nedelje – priča naš sagovornik.
Rezbarenje ljuski jaja je jedinstvena, retka umetnost za koju je potrebno mnogo ljubavi, strpljenja, slikarskog talenta… Ambijentalne lampe Božidara Stanišića ostavljaju bez daha, a Zorica Aleksić, predsednica Udruženja „Dositej”, koje je gostovalo u Rusiji, smatra da sledeći put na izložbi treba da budu i Božine lampe.
ČE GEVARA
– Kao član Udruženja učestvovao sam na mnogim manifestacijama, a posebno mi je draga nagrada koju sam osvojio na Međunarodnoj izložbi rukotvorina i kolekcionarstva – MIRK u Mužlji. Najlepši je osećaj kada vidite da se posetioci dive lampama ili slikama i ne veruju da je to nojevo jaje – smeška se Božidar.
U zrenjaninskim malim ulicama žive vredni i talentovani ljudi. Božidar Stanišić je jedan od njih. Ali, kako i sam kaže, ne bi bilo ovih prekrasnih predmeta da za njegov hobi nema razumevanja. Supruga Branka mu je velika podrška, kao i kćerke i unuci.
Božidar nam je otkrio da mu je najdraže da na jajetu rezbari lik Če Gevare.
– To je ličnost koja me fascinira. Napravio sam lampu sa njegovim likom – tu je i petokraka, lanci i rešetke koje govore o njegovom zatočeništvu. On je legenda, simbol otpora. Ali, na lampama koje radim možete da nađete i likove Tita, Njegoša, Merlin Monro, Bitlsa, Novaka Đokovića, a od nedavno i Putina – ističe naš sagovornik i dodaje da ga rad ispunjava i da nikada nije umoran kada izađe iz radionice.
BRUNO BEČKEREČKI
Dnevna soba Stanišića je kao galerija. Slike, lampe, oslikane tikve, akvarijum, a na natkasni figura psa – ruskog hrta.
– Tu sam figuru kupio na pijaci. Isti je kao i ruski hrt koga smo imali, samo je šara bila s druge strane. Po rodoslovu, zvao se Bruno Bečkerečki, a mi smo ga zvali Aleks. Bio je šampion nad šampionima. Kada zbog godina više nisam mogao da brinem o njemu, poklonio sam ga jednoj porodici. Jer, to morate da znate, ruski hrt se nikada ne prodaje, on se samo daruje – kaže Stanišić. U sećanje na Bruna ili Aleksa, Božidar je na zidu u dvorištu napravio mozaik.
FABERŽE
Nekako pred Uskrs, vredne domaćice fabraju jaja, a poslednjih godina na jaje stavljaju i razne ukrase. Možda je ukrašavanje jaja poteklo od Faberžea. Ovaj ruski zlatar pravio ih je za ruske careve, a jaja su napravljena od skupocenih metala, ukrašavana zlatom, srebrom, draguljima…
SAMO JEDNOM
Božidar ne zna koliko je do sada oslikao ili izrezbario jaja. I uvek je imao sreće da ih tokom rada ne ošteti. Ali…
– Nedavno sam završavao lampu. Baš sam bio zadovoljan. Samo još da završim, da stavim led traku i priključak za struju. I, desilo se. Prvi put. Jaje je puklo. Bio je to strašan osećaj – teši se Boža.
