Odlukom gradskih odbornika, od 4. novembra, posle 36 godina, i zvanično nema Radio Zrenjanina. Ova gradska radio stanica ne emituje program od prošlog decembra, a sada je, kako se to kaže, likvidirano javno preduzeće. Sam izraz likvidacija mi je grozan, ali ima ga u privrednom rečniku, pa neka tako i bude. Zapravo je likvidirano informisanje u najstarijem radiju u gradu, ali koga se to još smatra.
Izgleda – mene. I ispade da su ove novembarske kolumne nekako u znaku novinarskog posla. Ali šta ću. Svakog rane svoje profesije bole.
Radio Zrenjanin je osnovan 1. februara, da pre 36 godina, kao deo novinske kuće u kojoj je izlazio naš list. Bilo je tada – biti ili ne biti. Rešili „oni” da grad mora da ima radio stanicu, pa im je najlakše bilo da to bude u sastavu naše informativne kuće. Stariji novinari su s nevericom gledali na osnivanje novog glasila. Mi koji smo imali radijskog iskustva, govorili smo da je u pitanju samo tehnologija – ko zna da napiše vest, zna i to ti je to.
Najstariji u redakciji „Zrenjanina”, Vasa Atanasiju, baš je pokazivao brigu. Bio je urednik sporta. Zna se da se utakmice igraju vikendom, pa je to značilo da treba odmah i emitovati vest.
Ali, lepo se snašao, sa ekipom sportskih saradnika. Ipak, stiglo je i kadrovsko pojačanje iz Novog Sada, i program je počeo da se emituje sa devetog sprata Vodotornja. Tada jedini radio u gradu, odmah je stekao svoje slušaoce, čak su se javljali i oni iz Rumunije.
Tako je radio počeo da živi, emituje vesti, emisije, reportaže, stizale su prve nagrade, najpre te iste godine kada je otvoren, i dalje, gotovo svake godine. Bilo je tu dobrih priloga, emisija, muzike, direktnog uključenja slušalaca u program…
Posle je, zbog zakonskih propisa, došlo do odvajanja štampanih i elektronskih medija, pa se i Radio Zrenjanin osamostalio. List „Zrenjanin” je nastavio svojim putem, privatizovan je, i evo traje, i trajaće. Radio nije privatizovan.
Jedna od naših redakcijskih šala bila je „Radio, ne radio, svira ti radio”. Nažalost, Radio Zrenjanin ne svira više…
