Nije bilo nimalo lako izdavati dnevne novine u Velikom Bečkereku krajem 19. veka. Iako talentovani i vredni, mnogi nisu mogli da izdrže neverovatno brz rad, opisuje u knjizi „Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849 – 1918. godine” Ferenc Nemet.
„U provinciji, novinarstvo je iziskivalo duplo više obazrivosti, promišljenosti i taktičnosti… Laslo Kezdi Kovač objašnjava 1895. da se u „Torontalu” iza „glavnog uredništva” krije – on sam! – Natovarili su sve meni na vrat – pišem uvodnike, vesti, kritike, novele. Crnčim po ceo dan i na kraju ne znam gde mi je glava – jadao se novinar”.
Do početka 20. veka, u gradu na Begeju izlazilo je najviše novina i časopisa u Banatu – ravno 50! Tu su nastale i najstarije novine na području Vojvodine – bio je to nedeljnik za trgovce čiji je osnivač bio Franc Paul Plajc. Bogatu tradiciju u izdavaštvu posle Drugog svetskog rata nastavio je nedeljnik „Zrenjanin”, koji izlazi i danas, a čiji je prvi broj izašao 1. novembra 1952. godine – navodi kolega Nemet, Zrenjaninac, a ja pod uticajem savremenog novinarstva, sve ovo prepisujem iz teksta koji je kolega Slobodan Pašić objavio u „Novostima”.
U knjizi, autor je nalazio i podatke da su tadašnje vlasti mogle da usmerevaju uređivačku politiku, utiču na novinare, privole ih na pisanje pojedinih članaka. To je, kako je zabeleženo, bila nevidljiva „čelična ruka” županije, čiji su stisak i te kako osetili pojedini neposlušni novinari. I ne samo to. Ni u to vreme nisu izostajale sudske parnice. U „Torontalu” je bilo takvih primera, a u knjizi se navodi i jedan od njih koji se otegao tri godine, a novine su morale da plate kaznu, odnosno globu od 40 kruna.
Kako ovi redovi nastaju baš u utorak, 1. novembra, kada list „Zrenjanin” obeležava 64. rođendan (a i ja sam rođena 1. novembra), sa nekoliko „pozajmljenih” podataka htela sam da kažem da novinarima nikada nije bilo lako, da se uvek radilo, stres, žurba i sve to. Čak u doba kada imate savremene tehnologije, od posla ne znate gde vam je glava.
