Tema ovogodišnjih „Dana arhitekture” je moderna. Aktuelan osvrt dešava se u svetlu nagoveštaja da bi neka od značajnih dela arhitekture u Srbiji, nastala između dva svetska rata, mogla biti uklonjena. U Zrenjaninu to nije slučaj, ali zbog propadanja nekih objekata stručnjaci su posebnu pažnju posvetili rekonstukciji.
– Zaštita graditeljskog nasleđa nametnula se kao tema. Akcenat je na objektima moderne, jer su oni najmanje vidljivi u zaštiti. Oni su kasno prepoznati kao lepi i vredni. U Zrenjaninu postoji dosta njih koji su zapušteni, pa je naš skup poslužio da se čuju mišljenja i iskustva kolega iz drugih gradova. Takođe, ponuđena su rešenja kako bi trebalo obnoviti ta zdanja kroz konzervatorske projekte. Oni su prezentovani na izložbi, koja je organizovana sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture (BINA) – priča d.i.a. Milica Kovač, predsednica Društva arhitekata Zrenjanina (DAZ).
MODERNA UVEK MODERNA
Nismo dovoljno svesni koliko je Zrenjanin lep grad i treba da ga čuvamo, utisak je gostiju ovogodišnjih „Dana arhitekture”.
– Posebno se svojom lepotom ističu Dečiji dom i Dom vojske, koje smo predstavili na izložbi. Pogotovo Dečiji dom, sa polukružnim delom fasade, koji je biser arhitekture u Zrenjaninu. Dobar je primer i Sokolski dom, koji je projektovao Dragiša Brašovan i koji se održava. Od privatnih objekata, najbitnije zdanje moderne je vila Brining. Ona je dobila novog vlasnika i njena rekonstrukcija je od sada pod nadzorom stručnjaka – objašnjava Milica Kovač.
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da su, istražujući modernu, naišli na zanimljive podatke. Prva porodična kuća podignuta u ovom stilu na tlu Vojvodine bila je u Zrenjaninu 1929. godine. Reč je o nepokretnosti Sijanke Đermekov, prve žene investitora, koja se danas nalazi u ulici Kej 2. oktobra.
– To govori koliko je tadašnja sredina bila napredna. Taj stil nisu prihvatili samo bogati pojedinci, već i država gradnjom svojih institucija. Podižu se objekti javne namene u stilu moderne. Gradi se Javna berza rada, današnja škola „Uroš Predić”, Industrijska komora – nabraja, između ostalog, istoričar umetnosti Bojan Kojičić.
STRUKA I SUGRAĐANI NA ISTOM ZADATKU
Od Doma borilačkih sportova do Doma vojske, ali i nekadašnjeg Sanatorijuma, a danas Dečjeg dispanzera, učesnici ove manifestacije imali su prilike da obiđu. Čuli su generalije od stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
– Sada je većina njih zaštićena proširenjem zaštite za šire jezgro Zrenjanina. Naše međuratno nasleđe je u lošem stanju i moramo da radimo na obnovi. To su, pre svega, dela najznačajnijih arhitekata: Dragiše Brašovana, koji je bio gradski arhitekta i Đorđa Tabakovića. Većina nepokretnosti je u javnom vlasništvu, a one koje nisu, često su izložene degradaciji doziđivanjem. Zastareli zakon nam ne dozvoljava da reagujemo kako treba i zaista retki su primeri da vlasnici uopšte prepoznaju vrednost zgrade – kaže Kojičić.
Kako se moglo čuti, zaštita kulturnog nasleđa, urbanizam i planiranje su teme u koje treba da se uključe ne samo struka, već i građani. Nužna je diskusija.
– Za sledeću godinu izabrali smo temu „Meandri grada” kao noseću. Odnosi se na poslednji meandar koji je nestao presecanjem reke i formiranjem gradskih jezera. Jedno jezero je uređeno ali ostala nisu, tako da će to biti predlog za promišljanje. Želimo da skrenemo pažnju na taj neuređeni prostor i možda da sugerišemo kako da se to uradi. Planiramo radionice sa studentima i građanima, da čujemo šta su potencijali tog lokaliteta i ponudimo gradu rešenje. Imamo dobre planove i sarađujemo sa kolegama iz urbanizma. Nadamo se da sve ovo što radimo ima efekta – zaključuje arhitekta Milica Kovač.
M. Pudar
TRI DOMA MODERNE
U našem gradu su posebnom izložbom predstavljena tri objekta moderne: vila Prendić u Beogradu (rad arhitekte Milana Zlokovića), Dečiji dom u Zrenjaninu (Đorđe Tabaković) i Trgovinsko-industrijska komora (delo inženjera Zorana Tomića). O moderni, rekonstrukciji, adaptaciji i odnosu prema kulturnim dobrima tokom manifestacije govorili su arhitekte: Igor Kovač, Željko Popov, Aleksandra Jevtić, Milica Kovač, dr Marija Milinković sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Jelka Đorđević, konzervatori Aleksandra Šević iz Beograda i Katarina Maksimov iz Novog Sada, istoričari umetnosti Bojan Kojičić i Vesna Karavida, kao i gosti Tanja Damljanović i Igor Mikitišin.
MANJE JE VIŠE
Moderna je novi pravac razmišljanja u arhitekturi, koji se začinje početkom 20. veka. Karakterišu je ravne forme i oslobađanje fasadnih ornamenata, dok je određuje upotreba novih materijala i tehnologija gradnje. Prethodila joj je secesija, a zaglušavao ju je akademizam i klasicizam. Najizrazitiji predstavnici modernizma u svetskoj arhitekturi su L Korbizje, Mis van der Roe i Adolf Los. Kod nas, to su Đorđe Tabaković, Dragiša Brašovan, Milan Zloković, Branislav Kojić, Dušan Babić, Jan Dubovi, Nikola Dobrović.
