Prohladne noći, sveža jutra, dnevna temperatura 20 stepeni, posle podne oblaci i kiša. To bi bio telegrafski rečeno meteorološki izveštaj za maj za područje Srednjeg Banata. Sve ovo odstupa od višegodišnjih prosečnih toplih dana sa malo padavina. Ćudljive vremenske prilike najbolje su zapazili paori lane kada im je suša desetkovala prinose.
– U pitanju su značajne klimatske promene. Godine 2014. se nešto slično događalo. Mada, sada je drastičnija razlika što se tiče padavina u prvih pet meseci. Na primer, 2014. je do kraja maja pao 251 litar kiše po metru kvadratnom, a ove godine 398 litara. Pored toga, temperaturni „šokovi” od hladnijih noći, i dani sa malo sunca poremetili su uzrast, doprinevši pojavi bolesti kod većine žitarica – ovim rečima započinjemo razgovor sa dipl. inženjerkom zaštite bilja i koordinatorkom prognozno-izveštajne Poljoprivredne stručne službe (PSS-a) Snežanom Parađenović.
I u prvim danima juna situacija je identična po pitanju padavina. Za prvih šest dana palo je dvadesetak litara kiše po kvadratnom metru.
– Sa pšenicom smo imali problema još od faze nicanja i ona je samo u prvi mah izgledala da je u odličnoj kondiciji. Međutim, prošlogodišnja suša i setveni ostaci umnogome su doprineli ovogodišnjoj izraženoj bolesti žute i lisnate rđe. Poljoprivrednici su imali više tretmana, ali je pitanje koliko kvalitetan rod će biti u narednoj žetvi, koja će ove godine sigurno početi nešto kasnije – dodaje Snežana Parađenović. Detaljno nam objašnjava da se u sadašnjim poremećenim klimatskim uslovima već zapaža plamenjača na usevima pod suncokretom i „crvenilo” zbog nedostatka fosfora na površinama pod kukuruzom. Zasad, navodi inženjerka bilja, u najboljim uslovima razvoja nalazi se šećerna repa, kojoj ovakvo vreme najviše odgovovara. Dodaje da je uljana repica obećavala zapažen rod, ali da je pitanje šta se sve može dogoditi do žetve.
– Gotovo 40 godina sam u ovom poslu i nije se odavno dogodilo da o žetvi ječma ne možemo govoriti u prvih desetak dana juna. Usevi su zaostali u razvoju i situacija na njivama ove godine može biti zabrinjavajuća. Kiša i vlaga jesu potrebne, ali takođe i sunčani dani kojih nema mnogo ove godine. Uz to, sve su prisutniji vetrovi i hladnije noći, što nikako nije povoljan agrarni parametar za razvoj bilo kojih useva, a naročito pšenice koja je ove godine zasejana na velikim površinama – kaže Vojin Trkulja, diplomirani agronom, direktor preduzeća „Branko Gleđa” iz Banatskog Višnjićeva.
I golim okom se zapažaju posledice dosadašnjih vremenskih prilika na njivama u okolini Mihajlova i Elemira, gde je vetar „oborio” pšenični klas, a na značajnim površinama prisutne su vodoležine. Istina, ima i razlike u padavinama na području Srednjeg Banata, objašnjava Ilija Klimovski, osmatrač u Metorološkoj stanici u Zrenjaninu.
– U maju je prosečno palo oko 137 litara kiše po metru kvadratnom. Na našem području osmatranja je bilo 18 kišnih dana. Raspolažemo sa četiri merna mesta (Zrenjanin, Aradac, Farkaždin, Jankov Most) – navodi Klimovski.
U toku našeg razgovora, sa mernog mesta Aradac izveštaj donosi Janko Svetlik, koji je decenijama zadužen za praćenje meteoroloških uslova u ovom mestu, gde je i strelac gradonosnih oblaka.
– Sve se menja, pa i klima. U Aradcu je u maju bilo oko 105 litara kiše, što je manje nego u ostatku regiona. Inače, na ovom području nekada je bilo 18 mernih mesta, a sada samo četiri! Da ne govorimo o našoj spremnosti da se branimo od, ne daj bože, nevremena usled ozbiljnijih gradonosnih oblaka – zabrinut je Svetlik.
Sve ovo ostaje za veliku brigu poljoprivrednicima. Država im je nedavno obezbedila određene podsticaje, no to je ipak „kap u moru” u odnosu na svu neizvesnost „fabrike pod otvorenim nebom”.
N. Božović
UGROŽENO VOĆE I POVRĆE
Ne samo žitarice, već i proizvodi iz oblasti voćarstva i povrtarstva teško prihvataju klimatske promene. Tako je na primer, ovogodišnji plod jagode i trešnje bez slasti. Problema imaju i pojedine vrste povrća zbog preterane vlage i temperaturnih razlika u toku 24 časa. Zbog toga se pojavljuju plamenjača i vaši.
ZA ODVODNJAVANjE 2,5 MILIJARDI
Jedan od nedavno usvojenih zahteva poljoprivrednika odnosi se na smanjenje stope vodnog doprinosa za 50 odsto za ovu godinu, a potom se ovaj namet ukida. Ubira ga preduzeće „Vode Vojvodine”. Za prošlu godinu građani i drugi kolektivi za ovu namenu uplatili su dve i po milijarde dinara. Mnogo njih se pita u šta su uložena ovolika sredstva kada se na terenu zapaža malo novih propusnih kanala, a pogotovo onih očišćenih.
