Zrenjanin je oduvek bio rasadnik kreativnih i talentovanih ljudi
U galeriji Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ) publika je nedavno imala priliku da se upozna sa delima još jednog ovdašnjeg stvaraoca. Prirodni svet i ljudska psihologija prožimaju se u autorovim originalnim konceptima, koji kombinuju tradicionalne elemente sa savremenim tokovima.
Nenad S. Lazić (1974) je strast prema umetnosti i grafičkom dizajnu unapredio na novosadskoj Akademiji umetnosti. Pohađao je postdiplomske studije pod mentorstvom Branislava Dobanovačkog, Boška Ševe i Suzane Kubinec. Neumorno je gradio umetnički put i kao koosnivač nekoliko neformalnih grupa za primenjenu umetnost i dizajn u AP Vojvodini.
Kroz mnoge radionice, nesebično deli znanje sa mladima, pripremajući ih za izazove budućnosti. Njegov bogat portfolio svedoči o saradnji sa međunarodnim korporacijama, firmama i izdavačima, ostavljajući lični pečat na mnogim projektima. Lazićeva umetnička vizija prešla je put od klasičnog crteža do modernih tehnika vizuelne komunikacije.
Njegov jedinstveni likovni izraz osvaja publiku, ostavljajući neizbrisiv dojam. Sa preko 30 značajnih nagrada, Lazić je prisutan na više od stotinu grupnih izložbi širom sveta – od Kazahstana do Sjedinjenih Američkih Država.
Danas je slobodan umetnik i predsednik Umetničkog saveta UPIDIV-a. Živi i stvara u Novom Sadu, neprestano obogaćujući okruženje svojom izuzetnom umetnošću. Nedavno ste se predstavili sa dve izložbe. Prva je bila u Savremenoj galeriji. Šta su naši sugrađani mogli da vide?
– Postavka „Od autopisa do šahtova” sastoji se iz dve tematske celine. Prva prikazuje rezultat stvaralačkog promišljanja odnosa između čoveka i tehnologije. On me je doveo do drugačijeg umetničkog pristupa, utemeljenog u akcionom slikarstvu i dripingu Džeksona Poloka. U početku sam za tu svrhu napisao jednostavan program koji je beležio pokrete kursora na računaru. Međutim, moje skromno poznavanje programskog jezika JAVA rezultiralo je aplikacijom koja se često „zakucavala”.
Preko foruma sam pronašao programere, Anatolija Zenkova i Andreja Šipilova. Imali su već napisanu aplikaciju, a radila je ono što je meni trebalo – beležila je pokrete kursora i tačkom obeležavala mesto kada se on ne pomera. Tako sam 2008. počeo da pomoću tog softvera u pozadini beležim sve pokrete kursora dok sam radio svoj uobičajeni posao. Taj proces trajao je gotovo deset godina i rezultirao sa preko 3.000 digitalnih grafika.
Imaju hipnotičku moć koja maskira činjenicu da su otelotvorenje automatskih procesa mašina, realizovane bez svesne kontrole tvorca. Zbog toga ih zovem „Deep Space”, dok ih moj prijatelj, dr Zdravko Rajčetić, teoretičar umetnosti i medija, naziva „Autopisi”. Verujem da smo obojica u pravu.
Druga celina se bavi istraživanjem urbanih pejzaža i jednim njihovim zanemarenim elementom – šahtovima. Ove fotografije su nastajale instinktivno, neretko u lošim svetlosnim i vremenskim uslovima, a kasnije su kontrastirane kako bi verno evocirale trenutak u kome su nastale. Na izložbi je predstavljen izbor od 70 fotografija šahtova iz Beograda, Zrenjanina, Subotice, Budimpešte, Nidrija i Pefkohorija.
Ovu celinu bih jednostavno opisao kao refleksiju o lepoti koja se krije u najneočekivanijim detaljima naše svakodnevice. Nešto sasvim drugačije ponudili ste u galeriji Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina.
– U ALUZ-u sam se predstavio sa dvadesetak izabranih plakata „Samo da (po)kažem”. Većina se bavi aktuelnim društveno-istorijskim prilikama koje oslikavaju duh vremena (Zeitgeist), od posledica ratnih dešavanja, pandemije korona virusa, raznih oblika diskriminacije do kritike savremene demokratije. Sve je upakovano u primamljive likovne forme koje se vrlo lako i trenutno dekodiraju.
Šta želite da poručite kroz Vaša dela i kako publika gleda na vizuelnu umetnost?
– Publika često ima različite nepredvidive reakcije na vizuelnu umetnost. Kroz moja dela želim da podstaknem na razmišljanje, kritiku i da u isto vreme pružim novu perspektivu na ono što nas okružuje. U čemu pronalazite inspiraciju?
– Ona je svuda oko nas, u dobroj knjizi, muzici, prijateljima… Samo je treba pokupiti i dobro upotrebiti. Da li i u kojoj meri pratite kulturnu i umetničku scenu u našem gradu?
– Naravno. Zrenjanin je oduvek bio rasadnik veoma kreativnih, taletovanih umetnika, a njihov rad i entuzijazm su vrlo inspirativni. Pored toga, imam tu sreću da sam mnoge upoznao, sa nekima radio, sa nekima i odrastao, a nekima sam i bio profesor. Pošto sam od detinjstva veliki ljubitelj devete umetnosti godinama pomno pratim rad mr Branka Đukića. Više od decenije istrajava u svojoj ideji i entuzijazmu, a koju svi znamo kao „Stripolis”.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović i radovi Nenada S. Lazića
