Centar za pružanje usluga socijalne zaštite „Most” formiran je početkom prošle godine. Nudi usluge psihološkog savetovanja, produženog stanovanja za žrtve nasilja i mlade koji se osamostaljuju, kao i ličnog pratioca dece. Centar je zadužen i za prihvatilišta za beskućnike i prosjake, Sigurnu kuću, „Alternativu” i „Našu priču” – boravke za mlade sa poteškoćama u razvoju.
Na čelu ustanove „Most” nalazi se Nevena Montresor, diplomirana psihološkinja. Radila je kao vaspitač u Okružnom zatvoru, a zatim je bila angažovana kao stručna radnica za usluge socijalne zaštite i kao voditeljka slučaja u timu za zaštitu dece i mladih u Centru za socijalni rad. Kako kaže, osnivanjem „Mosta” usluge socijalne zaštite zakonski su odvojene od Centra za socijalni rad, a njegovom uspešnom funkcionisanju doprinosi dovoljan broj stručnog kadra.
– Došla sam iz redova zaposlenih, mogu da razumem svaku situaciju i brzo prepoznam eventualne rizike kako po zaposlene, tako i po korisnike – kaže direktorka „Mosta”.
Kakva je bila dinamika prijema u Sigurnu kuću u proteklih godinu dana?
– Lane smo imali manje prijema nego inače, što ne znači da je bilo manje slučajeva nasilja u porodici. Korisnici se u prihvatilište za žene i decu koja su žrtve nasilja ili trgovine ljudima smeštaju ukoliko Centar za socijalni rad i policija procene da postoji visok rizik od eskalacije ili ponavljanja nasilja. To znači da mi imamo uvid samo u slučajeve sa visokim rizikom. Njih je u toku ove i prošle godine bilo 55. Nakon boravka u Sigurnoj kući žrtvama pomažemo oko pronalaženja posla i osnaživanja za samostalan život.
Da li kapaciteti prihvatilište za stara i odrasla lica, beskućnike i prosjake zadovoljavaju potrebe?
– Prihvatilište najveći kapacitet dostiže u zimskom periodu. Problem je što korisnici u toku leta samovoljno napuštaju smeštaj, a mi smo u zakonskoj obavezi da poštujemo njihovu volju. Kada napuste prihvatilište, često se vraćaju ranijem stilu života, ali imamo uvid u to gde se nalaze. Mora postojati želja da bi neko bio zbrinut, a u trenutku kada to više ne želi, smeštaj se prekida. Centar može da primi 10 korisnika, a tokom zimskih meseci zna da bude i više jer se trudimo da svima izađemo u susret.
Šta mladima sa razvojnim poteškoćama pruža boravak u „Alternativi” i „Našoj priči”?
– Za njih je „Alternativa” mesto gde se odvija ceo njihov život. Boravak za decu i mlade sa telesnim i mentalnim invaliditetom je jedini ovog tipa u Srbiji. Trenutno ima 10 korisnika starosti od 5 do 26 godina. On im pruža osećaj pripadnosti vršnjačkoj grupi, zajedno se druže, pevaju, uče, slave rođendane i praznike.
„Našu priču” posećuje 36 sugrađana starosti od 15 do 45 godina. Za decu sa poteškoćama u razvoju organizuju se različiti sadržaji i radionice. Imamo plastenike, zasade voća i lavande, a o njima se brinu korisnici.
Sa kakvim problemima sugrađani dolaze u psihološko savetovalište?
– Savetovalište je krenulo kao projekat Centra za socijalni rad. Zamisao je da sugrađanima damo mogućnost da nam se obrate, ali da to ne bude institucionalno. Naš tim čine tri psihologa i psihoterapeut koji rade tokom celog dana. Trenutno imamo preko 100 klijenata, što nam pokazuje da su sugrađani sve slobodniji da se obrate za pomoć.
Podjednako nam se javljaju sve korisničke grupe. Tinejdžeri se obraćaju zbog problema u školi, seksualnih iskustava, adolescentskih kriza. Veliki broj korisnika dolazi na bračno savetovanje, a ono što nas je iznenadilo jeste da se sve češće roditelji javljaju zbog različitih vaspitnih mera. Pandemija je u velikoj meri uticala i na osobe starije dobi koji se zbog gubljenja režima dana i smanjenja kontakta suočavaju sa posttraumatskim stresnim poremećajem.
Kako se usluge „Mosta” mogu proširiti?
– Imamo puno ideja kako da unapredimo usluge. Primećujemo da je izražena potreba za personalnim asistentom za punoletne osobe sa invaliditetom. Zatim, treba više raditi na socijalnom kontaktu starih, a pažnju valja posvetiti i maloletnim počiniocima krivičnih dela kako se ona ne bi ponavljala i decu dovela do vaspitno-popravnog doma. Mladih počinilaca je, nažalost, sve više.J. Šormaz
