Spojiti naš grad, Banat, Vojvodinu, Srbiju i bivšu Jugoslaviju sa Venecijom, Marijenbadom, Brnom, Terezijenom, Bečom, Moskvom i svetilištem Meričel. Uz to povezati velelepnu Gaudijevu katedralu Sagrada familija u Barseloni i manastir Monserat, Pamplonu, Azurnu obalu i Monte Karlo, Rimini i San Marino sa Kafkom, Rilkeom, Prustom, Margaret Diras, Tomasom Manom i Žilom Vernom, Jesenjinom, Crnjanskim, Šumanovićem i Grejs Keli, deluje kao nemoguća misija. Ako se tu nađu još i Bufalo Bil, Salvador Dali, Valter Benjamin, braća Limijer, Džojs, Laza Kostić, Garibaldi, Bela Bartok i Smetana dobije se jedan nesvakidašnji spoj i nova knjiga Zorana Slavića „Putovanje putopisom”.
Roman objedinjuje putopisne zapise, utiske, fascinacije i zapitanosti pre, za vreme i posle putovanja. Većina tekstova koji su pred čitalačkom publikom godinama su objavljivani u novinama „Danas”, časopisima „Ulaznica” i „Kovine”, odnosno na američkom turističkom portalu „Tripadvajzor” (Tripadvisor). Izdavači su „Agora” i Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”.
PROZNI FRAGMENTI
Prema prvim reakcijama kritike, reč je o romanu u kojem nas Slavić vodi na putešestvija unutar svog grada, Evrope, spajajaući informaciju, emociju, refleksiju i saznanje u posve kreativnom i autentičnom činu pisanja. Zašto je ovakvo delo značajno za lokalnu biblioteku govorio je Milan Bjelogrlić, direktor GNB „Žarko Zrenjanin”.
– Knjiga „Putovanje putopisom” je ono što izdavači dugo priželjkuju. Ovi prozni fragmenti sa putovanja donose istovremeno lakoću otkrivanja nepoznatog, dinamiku promene mesta, destinacija i kultura, dočaravaju boje i mirise i različitosti sveta i sve to čitaocima predočavaju u kratkoj formi kakvu iziskuje savremeni život. Istovremeno autor knjigu ispisuje respektabilnim, intelektualnim i književnim stilom, koji zadovoljava i najzahtevnije čitaoce – rekao je Milan Bjelogrlić.
Nenad Šaponja, književni kritičar, u svom obrazloženju ističe da pomenute putopisne zapise Slavić namerno započinje sa Zrenjaninom i okolinom, jer je na putovanja nosio sa sobom i svoj zavičaj, kao sidro koje ga je spasavalo da ne otplovi u nepoznato i da zna gde da se vrati. Takođe, napominje da to autor čini iz potrebe da budućim čitaocima prikaže i deo svoje duhovne geografije. One koju nosi sa sobom na putovanja i dopunjenu vraća.
NETIPIČNI PUTOPISI
– U knjizi postoje tri dimenzije pojma i značenja geofrafija, što delo čine slojevitim. Prva je fizička, doduše u najmanju ruku trodimenzionalna, koja polazi iz banatske ravnice, luta pirinejskim visovima, da bi se smirila u večnosti Venecije i zanosnim mirisima Provanse.
Sledeća, istorijska, ali i ovovremenska dimenzija tog raznolikog zemljopisa, podupire i proširuje forme, boje i ukuse Balkana i Evrope. Horizontale viđenog na putovanjima premrežene su i vertikalama istorije, kulture i antropologije. Konačno, Slavić u svoje putopise unosi i „geografije” duha i umetničkih beskrajnosti, koji ga prate ili ih on prepoznaje na mestima gde je vreme stalo – objasnio je Nenad Šaponja.
Valja istaći još jednu neobičnost ove knjige netipičnih putopisa – čita se lako i brzo, jer su tekstovi svojom dužinom, čak i stilom, primereni novinskoj formi.
Međutim, svima koji su skloni asocijacijama i imaju u memoriji dovoljno „skladište” činjenica i emocija, knjiga „Putovanje putopisom” garantuje produženo uživanje.
TAJNOVITOST PUTOVANJA
– Ovo su putopisne proze, tako ih definišem, jer nose u sebi izraženi lični odnos prema naseljima, ljudima, kulturama i geografijama, pisao sam sa svešću da neće ostati samo „lični prtljag” sa ovih tumaranja bivšom Jugoslavijom. Tekstovi su nastajali iz potrebe da u pisanoj formi produbim i prevaziđem „samodovoljnost” i ekskluzivitet pokretnih slika – istakao je Zoran Slavić.
– U književnoj formi ovi putopisi su mi omogućili da budem ličniji, direktniji i bliži večitoj tajnovitosti putovanja. Putopisi nisu bivali manji ni posle svestrane kulturološke pripreme pre svake „ekskurzije”. Naprotiv, jer su pripreme otvarale mnogobrojne tajne i upitanosti.
