Rat, bilo kada da se desi i bilo koji kutak planete da pogodi, ostavlja za sobom nesagledive posledice. O okršajima u povesti čovečanstva govorili su i pisali brojni književnici, istoričari, političari, analitičari. Dolazili su do zaključka da ga uvek i svakom pogledu treba izbeći. U oružanom sukobu, nažalost, nema pošteđenih. Stradaju svi: zemlja, građevine, prirodna blaga, životinje, ljudi. Oni koji ih započinju, često smetnu sa uma da, pored svih zlodela koja iza njih ostanu, postoje i najnevinije žrtve, one koje ni u jednom trenutku ne bi smele da znaju da rat postoji, a kamoli da u njemu učestvuju. To su deca. O tome kako dva mališana preživljavaju vreme sukoba i na koji način stvaraju svoj izmaštani svet govori i nova lutkarska predstava kojom je okončana ovogodišnja sezona u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović”.
BESKRAJNO MORE – SIMBOL SLOBODE
Komad po pripoveci Jasminke Petrović „Giga pravi more” premijerno je izveden na sceni „Todor Manojlović” 20. i 21. juna. Režiju potpisuje Milja Mazarak Marinkov, a dramatizaciju teksta uradila je Dunja Matić. Ovo delo je svojevremeno sama autorka opisala kao: „antiratnu priču o deci koja se od surove stvarnosti bore igrom i maštom”. Jasminka Petrović radnju smešta u okolnost rata i njegovih posledica 1996, ali je njena specifičnost upravo u suptilnom i odmerenom bojenju i doziranju, kao i u pažljivom preplitanju fabule priče sa kontekstom u kome se dešava.
Tako publika dobija priliku da se upozna sa dečakom Gigom koji svom prijatelju Cvrčku, kao rođendanski poklon, pravi more. Njihovi pogledi na svet, iskrenost, maštanje i sreća što imaju jedan drugog, bez obzira na nesreće koje su ih zadesile, je ono što čini osnov predstave. More u kojem se kupaju, plivaju i pecaju, a koje simbolizuje život, ali i beskrajna prostranstva slobode postaje središnje mesto, posvećeni prostor, „osa sveta” i sklonište od turobne realnosti.
Zrenjaninski lutkari našli su se ovog puta pred posebnim izazovom. Pošto svako od njih glumi jednog od dečaka, ali i druge likove, morali su da budu više nego inače upućeni jedni na druge.
Svoje utiske preneo je Danilo Mihnjević. Izuzetno mu je drago što su u poslednje vreme angažovani mladi reditelji, dramaturzi, glumci i ostali pozorišni pregaoci koji su zainteresovani za lutkarski teatar. Ističe da rade inteligentno i kvalitetno. To mu uliva nadu da će ova umetnost ipak opstati. Sam tekst, dodao je naš sagovornik, ima više slojeva, što ga čini kompleksnim i zahtevnim, samim tim i izazovnim.
PORUKE GLUMACA
– Gledavši mnoge predstave koje se bave „teškim” temama shvatio sam da ih deca prihvataju mnogo lakše nego odrasli. Pošto smo samo nas troje u ovom komadu, uz to smo sve vreme na sceni, ceo proces rada je zahtevao maksimalnu koncentaciju i sinhronizaciju, kako u vođenju lutaka tako i u kontroli toka misli. Ova predstava je karakteristična i po tome što svi igramo oba lika, smenjujemo se tokom cele izvedbe i nadovezujemo se jedan na drugoga (drugu).
To je bio ozbiljan izazov, kako animacioni tako i glumački, jer smo morali naći karakteristične crte oba junaka koje bismo igrali na isti način. Sa druge strane, svako je na svoj način uneo u njih nešto svoje, u zavisnosti od situacije u kojima se likovi nalaze. Posebno mi je drago što je mladi kolega Peđa pokazao koliko je kvalitetan i kao glumac i kao animator. O Nataši je suvišno govoriti, ona je u vrhu lutkarstva odavno – ispričao je Danilo Mihnjević.
Nataša Milišić je više od dve decenije član lutkarskog ansambla. Može se pohvaliti brojnim nagradama i priznanjima, a njen najjači adut jesu iskustvo i ogromna ljubav prema poslu. Mališani je vole kao brbljivu svraku u „Dečaku i mesecu”, pamte je kao Petra Pana i Plavog Petra u istoimenim predstavama, dok posebnu pažnju privlači kao princeza i baba u „Uspavanoj lepotici”. Uloge koje su joj dodeljivane govore o velikoj moći transformacije koju poseduje, spretnosti i jedinstvenom načinu na koji lutka u njenim rukama oživi.
– Zaista mi je nemoguće da opišem ovaj proces u nekoliko rečenica. Toliko smo bili opčinjeni tim malim univerzumom koji smo pravili da imam utisak kao da je sve trajalo mnogo duže no što zaista jeste. Bila je to jedna fantastična avantura, istovremeno zahtevna i neverovatno uzbudljiva, komplikovana i izuzetno emotivna. Začinili smo je maštom, duhovitošću, kreativom. Nosim samo lepa sećanja, neka nova prijateljstva i želju da ponovo radimo zajedno – rekla je Nataša Milišić.
Miroslava Malbaški Foto: Simone Grujić
ZALJUBLJENICI U TEATAR
Predstava „Giga pravi more” okupila je vrhunske umetnike i istinske zaljubljenke u pozorište. Blagovesti Vasilevoj poveren je vizuelni identitet. Draško Adžić zadužen je za kompozicije, dok su dizajneri svetla Nikola Marinkov i Robert Lacko. Igraju: Nataša Milišić, Danilo Mihnjević i Predrag Grujić. Ispicijentkinja i suflerka je Aleksandra Šalamon.
