Od malih nogu razmišljamo o budućem pozivu. Neretko bude suprotan od ostvarenog, jer šta zna dete čime će se baviti. U donošenju presudne odluke, ključnu ulogu imaju roditelji, neretko jedina bića koja nam iskreno žele dobro. Oni nam daju korene i krila: da znamo ko smo i odakle potičemo; i da je naš prostor slobode, stvaranja i delovanja beskrajan.
Put sazrevanja i formiranja ličnosti satkan je od trnja, suza, znoja i odricanja. Posebno je bolan momenat odvajanja od porodice, najmilijih i mesta iz kojeg smo potekli. I to je cena koju moramo platiti… da bi, jednog dana, bili veliki.
NAŠ MIŠA, NAŠ PUPIN
Upravo ove teme provlače se kroz novu predstavu „Miša Idvorski Pupin”. Premijerno je izvedena 21. maja na sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”. Režiju potpisuje Petar Pejaković. Tekst je napisao Uglješa Šajtinac, književnik i dramaturg koji Banat i ravnicu vojvođansku zna u dušu. Blagovesta Vasileva uradila je celokupan dizajn, dok je kompozitor Zoran Bulatović Bale. Inspicijentkinja i suflerka je Aleksandra Šalamon.
Najveća vrednost ovog komada leži u tome što, iako pravljen za mlađu i adolescentsku publiku, budi emocije kod svakog gledaoca. Publika može da vidi ne samo sjajni lutkarski ansambl, već i da upozna porodicu Pupin iz koje je potekao jedan od najvećih naučnika.
O liku i delu Mihajla Pupina zna se skoro sve. Sa druge strane, mnoge je zanimalo ko je bio Miša, živahni momčić sa idvorskih pašnjaka koji je napustio porodični dom i otisnuo se put Amerike.
AMANET PORODICE
U ovoj zahtevnoj ulozi našao se brilijantni Predrag Grujić, miljenik mališana, ali i starije publike. Koliko je talentovan pokazao je u komadu „Dečak i mesec”, nakon kojeg su se nizale nagrade i poveravani su mu noseći likovi. Grujića odlikuje emocionalnost, izuzetna moć transformacije i oživljavanje likova koje igra. Istovremeno, vešto rukuje lutkama i drugim rekvizitama. Publika je bila zadivljena kako je dočarao Pupina kao bebu, njegove prve korake, sazrevanje.
– Kao najmlađi muški član ansambla često sam osuđen na nezahvalne uloge dečaka. Ulažem veliki trud da, ako u različitim predstavama njih igram, oni se u nečemu razlikuju. Sa Mišom to nije bilo teško, jer je zaista specifičan, drugačiji od drugih. Veoma je zanimljivo istraživati velike umove, kao što je Mihajlo Pupin. Kakvi su bili i koje okolnosti u ranom detinjstvu su uticale na njihove ideje – ispričao je Grujić.
Kao lajtmotiv provlači se citat koji su svi zapamtili. On glasi: „Poštuj tuđe, smeran budi, ali misli i na svoje”. Izgovaraju ga svi akteri kao savet, amanet svome Miši pred odlazak. Otac, majka, sestre i sve što ga je okruživalo trudilo se da mu ove reči usadi u srce. I…one su se primile.
– Pored svih dostignuća kojima je zadužio čovečanstvo, bio je veoma vezan za našu zemlju, i njegov Idvor. Čak je i svoj potpis promenio u Mihajlo Idvorski Pupin. NJegova ljubav prema domovini je za veliko poštovanje. Smatram da bi trebalo da se ugledamo na njega. Reči sa kojima je ispraćen, doslovno je ispunio – dodao je Grujić.
BANATSKI AMBIJENT
Posebno zanimljiva bila je scenografija. Pratila je rediteljevu maštovitu zamisao da gledaoce „premesti” u pravi banatski milje, čemu je muzika posebno doprinela. Stariji su prepoznali Pupinove kalemove, rendgenske zrake i osmotski (hidrostatski) pritisak, temu na kojoj je naučnik doktorirao. Prepun ideja, Pejaković je osmislio i jedinstvena animatorska rešenja i kroz njih uspeo da prikaže različite simbolične objekte. Upravo oni privukli su pažnju publike, naročito dece.
Grujić je ispričao da je rediteljeva ideja bila da se u svakoj sceni rade iz „drugog ključa”, odnosno da se za svaku traži različito rešenje. To je bilo izazovno izvoditi, jer se tekst ponekad opirao maštovitim idejama.
Zapaženi su bili i ostali glumci. Miroslav Maćoš i Snežana Popov, Konstantin i Olimpija Pupin, dve su strane jedne medalje. Otac je želeo da mu sin uči zanat, dok je majka verovala u njegov talenat. Maćoš je svog junaka oplemenio tipičnim banatskim, dosta nepravilnim govorom i izazvao smeh u publici. Snežana Popov odlično se snašla kao žena koja poštuje običaje i tradiciju, okrenuta je familiji, ali je i veoma razumna. Likove Pupinovih sestara oživele su Marija Pantin i Ana Čupić. One su prisutne očarale sjajnom glumom i pesmom. Kristian Kardoš i Nataša Milišić dobili su do sada nesvakidašnje uloge. Postali su pulini Baraba i Čela. U karijerama često su igrali životinje, a sada su „gospodske kere”, sa ljudskim osobinama. Kristian Kardoš je ispričao da je to timska ideja reditelja i pisca.
– Svaka uloga je drugačija. Nema dve iste čak i kada se radi o životinjama. Teško mi je da budem objektivan, jer ih delim po procesu stvaranja. Ova mi je, možda, i najdraža. Zamisao je da Baraba bude vaspitač, zaštitnik i Mišin „stariji brat”. Živahan je, brz, instinktivan, beskrajno iskren i veran – rekao je Kardoš.
