Bio je pronalazač svetskog kova, ali, pre svega, rodoljub koji je rodni Idvor i voljenu Srbiju nosio zauvek u srcu. Na Univerzitetu Kolumbija uživao je veliki ugled, a na 18 fakulteta stekao je zvanje počasnog doktora. Bio je prijatelj Vudroa Vilsona i konzul naše zemlje u SAD. Za autobiografiju „Sa pašnjaka do naučenjaka” dobio je 1924. Pulicerovu nagradu, najveće američko priznanje za doprinos književnosti i novinarstvu. Osnivao je fondove i finansirao svakoga kome je pomoć bila potrebna.
Otkupljivao je i dela svojih prijatelja, naših najvećih slikara. Ovim se ne završava poduži spisak dobročinstava Mihajla Idvorskog Pupina. Zbog nemerljivih zasluga na Skupštini 25. septembra 1921. proglašen je počasnim građaninom Velikog Bečkereka. Ove, 2024, navršava se 170 godina od njegovog rođenja.
PREDSTAVA ZA SVE UZRASTE
Tim povodom Lutkarska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” pripremila je komad „Miša Pupin Idvorski”. Autor teksta je Uglješa Šajtinac, književnik i dramaturg. Režiju potpisuje gost iz Crne Gore Petar Pejaković. Blagovesta Vasileva uradila je kompletan dizajn, a kompozitor je Zoran Bulatović Bale. Premijera je zakazana za utorak, 21. maj, a prva repriza za četvrtak, 23. maja.
Igraju: Predrag Grujić, Snežana Popov, Miroslav Maćoš, Ana Čupić, Marija Pantin, Nataša Milišić i Kristian Kardoš.
Prema rečima reditelja, reč je o priči koja prati skoro sve znamenite i talentovane ljude. Po pravilu, oni moraju da odu iz svoje sredine kako bi se ostvarili.
– Predstava istražuje kako najranije detinjstvo utiče na odrastanje „velikih” ljudi. Porodica, pažnja, toplina, ljubav, priroda, životinje i biljke, igra, mašta, pesme i priče deo su ovog „recepta”. Odvajanje i odlazak iz sredine u kojoj je neko ponikao su jako bitni. Vode osamostaljivanju, traženju puta i upoznavanju sveta. Od važnosti su i škole, profesori i fakulteti. Komad završava tu gde počinje obrazovanje. Zanimalo nas je ono što je Pupin zauvek poneo sa sobom: ognjište, glas majke, ljuljanje koljevke, pogaču, đeram, livade, igre sa sestrama, maslačak, puline, Tamiš, zvuk zemlje – objasnio je Petar Pejaković.
Prisetio se studentskih dana, od kada poznaje Uglješu Šajtinca. To mu je pomoglo u iščitavanju i da lakše dokuči njegovu misao, široku poput banatske ravnice. Žali što se njihovo prijateljstvo ranije nije prelilo u saradnju. Pejaković je napomenuo da je predstava za sve uzraste i da nudi obilje podsticaja. Provocira i inspiriše, obavezuje obazrivošću, ali i daje nepregledan prostor slobode za čitanje i scensku igru.
Priča o Pupinovom odlasku je storija o podršci detetu pri izboru budućeg zanimanja. Zato je neophodno ispričati je današnjim roditeljima i omladini.
ZRENJANINCI VOLE ŠAJTINCA
– „Miša Pupin Idvorski” jeste u velikoj meri i priča o značaju odnosa dece i roditelja. Danas je, u velikoj meri, drugačiji nego u vreme njegovog detinjstva. Uticaj porodice je tada bio mnogo veći, ma koliko se teže živelo. Mislim da su roditelji bolje određivali prioritete i vrednovali stvari. Čini mi se da su danas razmaženi i da su im pobrkane vrednosti – rekao je reditelj.
Dodao je da je u zrenjaninskom teatru ostvario saradnju sa sjajnom glumačkom ekipom i umetničkim saradnicima. Zajedno su dolazili do složenih scenskih rešenja. Tome su doprineli posvećenost i atmosfera uz kombinaciju mladosti i iskustva.
Dela Uglješe Šajtinca nisu nepoznata domaćoj publici. Rado su čitana, a tri su doživela postavljanje na ovdašnju scenu. Vladimir Popadić je režirao 2001. na Dramskoj „Govorite li australijanski”, dok je Irena Tot za najmlađe oživela „Vetruškinu ledinu” (2007) i „Ružno pače” (2014). Autorski tim veruje da će „Miša Pupin Idvorski” biti podjednako prihvaćen.
– Venčanju naših pristupa doprinelo je upravo producentsko iskustvo i pronicljivost sa kojom Lutkarska scena teži da od naizgled zadatog, opterećujućeg, gotovo jubilarnog fenomena stvori nešto više. To znači ne zaboraviti, ne odreći se magije i veština koje teatar za decu čine nezamenljivim spram svega ostalog što nakon tog prideva ,,dečiji, za decu” postoji.
Sve što je Petar sa darovitim ansamblom stvorio, njihova igra, sve što je Blagovesta rekonstruisala iz svojih snolikih vizija, svaka reč koju sam birao da u ovakvom poretku postoji, svaki zrak svetla i zvuk, sve to neka se stopi u dečiju maštu gledalaca-ogledalaca, i tamo, sa druge strane ogledalaca postane deo raskošnog doživljaja onih zbog kojih smo sve ovo radili, na radost – kazao je Uglješa Šajtinac.
Ivana Kukolj Solarov, pomoćnica direktora, podsetila je da je rukovoditeljka Lutkarske scene Tatjana Paskaš, nakon ciklusa predstava nastalih po delima velikih i značajnih pisaca za decu, pokrenula još jedan – „Kako nastaju veliki ljudi”.
– Upravo ti veliki ljudi su nekada bili deca, a mi želimo našoj deci da damo dobar primer, ali i da njihovim roditeljima i starateljima pokažemo kako kod mališana prepoznati talenat, osnažiti ih i podržati u ambicijama. Otvoriti im krila da polete i ostvare svoje potencijale – rekla je Ivana Kukolj Solarov.
Miroslava Malbaški
Foto: Jovan D. Njegović i Uroš Stepanov
