Put odrastanja najkompleksniji je deo života. Brojna iskušenja vrebaju, a najteže biva iškolovati se i odabrati poziv. Ako nemamo čvrstu ruku koja nas vodi, lako možemo skliznuti, najčešće u kandže poroka.
Ono što je brodovima vitlanim burama pristanište, to je za svakog od nas porodica, jedina mirna i sigurna luka. Ako u njoj ne pronađemo podršku, razumevanje, oproštaj i nadasve ljubav – borba ka ostvarenju ciljeva više je nego teška.
Kako je izgledalo stasavanje genija Nikole Tesle, iz sasvim drugačijeg ugla, prikazano je u najnovijoj predstavi Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”. Reč je o komadu Milice Konstantinović „Đuka – Drama o Đuki Mandić u šezdeset i šest slika”. Rediteljka je Ana Tomović.
DOBRO SE DOBRIM VRATI
Pred Zrenjanincima je predstava koja se u velikoj meri temelji na osnovama Semjuela Beketa, irskog književnika i dramaturga. Ne radi se konkretno o drami apsurda, čiji je rodonačelnik, ali sadrži pojedine njene elemente. Iako se sam naučnik eksplicitno ne pojavljuje, upoznajemo ga kroz vizuru porodice, posebno majke. To je postupak iz Beketovog kultnog dela „Čekajući Godoa”. Nema ga, ne dolazi, a svi govore o njemu.
Vratimo se Đuki. Georgina, kako joj je bilo pravo ime, najstarije je dete Mandića. Nakon prerane smrti majke, morala je svu braću i sestre da podigne, iškoluje, situira. Sa svakim od njih izgradila je poseban odnos. Kada je izgubila i supruga, sveštenika Milutina Teslu iz Gospića, postala je stub kuće. Na njena pleća pao je teret dve familije.
Za svog sina Nikolu, upravo zbog njegove posebnosti, kojom se i sama odlikovala, jedina ima razumevanja. Ova uloga, naročito emotivno zahtevna, poverena je Gordani Đurđević Dimić, prvakinji Drame novosadskog Srpskog narodnog pozorišta (SNP). Prisetila se odrastanja u Banatskom Karađorđevu, gde je upoznala jezik i psihologiju Ličana.
– Đukin je naum takav da iskoristi priliku i privoli porodicu da pristane na veliki novac koji treba da se izdvoji za njenog sina, sa punim poverenjem da ga neće protraćiti, već da će otići na školovanje. Ovde se pokazalo da je majčinska ljubav ono što nas formira, ali istovremeno i frustrira. Đuka je povukla hrabar potez, kada je i sama zaigrala na sinovljevo poverenje, u trenucima kada on podleže kockarskom iskušenju. Ali, ona je ta koja u svom detetu prepoznaje svu vrlinu i talenat koji ga krasi. Budući dalekovida, veruje da će se dobro dobrim vratiti – rekla je Đurđević Dimić.
DVE STRANE SVEŠTENIČKE MEDALJE
Još jedan lik koji se izdvojio je Petar Mandić, Đukin mlađi brat, protojerej. Stefan Juanin, kojeg je publika gledala kroz mnoge zahtevne role, našao se pred teškim zadatkom. Prema njegovim rečima, Petar, kao svešteno lice visokog ranga, jeste neko ko ima autoritet u društvu, međutim nema toliku snagu u okvirima porodice. U tom slučaju, veli naš sagovornik, uloga brata preovladava nad službom, što mu otežava da donese ispravnu odluku. Dodaje i da treba uzeti u obzir vremenski okvir u kojem su živeli, i ne baš zavidan položaj Srba u Lici krajem 19. veka.
Crkvenjak bez službe, sa bogoslovskom školom i nameštenjem u Plaškom, Vukašin Vujo Glumičić je bahati, često pijani i nikad zadovoljni zet Mandića. Oženjen je Milkom, Đukinom mlađom ćerkom. Upravo u Nikolinoj situaciji vidi mogućnost da za sebe nešto zatraži, ili makar naglas izgovori kako vidi celokupnu porodicu.
Može se reći da je, pomalo, sličan dvorskim ludama, koje su u svojim delima koristili mnogi pisci (Šekspir). Luda ne može odgovarati za svoje reči, jer se podrazumeva da priča besmislice. Iza te maske skrivene su neke od najoštrijih kritika. Upravo to čini i Vujo. U njegove cipele uskočio je maestralni Ivan Džudi Đorđević. Kroz više od dve decenije karijere, dokazao je koliko snažno vlada scenom. Ništa manje efektna nisu ni njegova epizodna „uskakanja”.
– Retki su likovi koji su tako dobro napisani, a imaju samo dva pojavljivanja. Milica Konstantinović je u tome uspela, a Vujo dođe kao kontra-teg celokupnoj priči. Zahtevan je, ali istovremeno i zahvalan za igru – kazao je Đorđević.
KO JE SMILJANA?
Iz plejade snažnih ženskih likova ne može se izostaviti Smiljana Obradović. Na samom početku se jasno i bez ustručavanja protivi sestrinoj odluci. Stoga je većina može doživeti kao negativku. Bilo da ima podršku porodice, ili je sama protiv svih, ona ne odustaje.
– Štaviše, ona provocira, i vrlo nameće svoje viđenje. Branim je, iako se doživljava kao loša, jer joj verujem. Smiljana je pravdoljubiva, čvrstog stava. Ponosno nosi svoj krst o kojem je predugo ćutala. Izuzetno je hrabra, puna ljubavi, pre svega prema Đuki, ali i neko ko glasno govori, i istinski veruje u načela koja zastupa. Borac je sa dubokim ožiljcima koje joj je život naneo. Igrati ovakvu ženu za mene je nadahnjujuće, jer sam je zaista zavolela kroz proces stvaranja. Njenu celovitost donosi i govor koji jeste bio izazov, ali je divna Dijana Marojević verovala u nas i uspeli smo – ispričala je o svojoj junakinji Nataša Luković.
Mirko Pantelić (Trivun) i Dejan Karlečik (Pajo) dva su Đukina brata pored pomenutog Petra. Prvi je ugledni trgovac, veleposednik i domaćin, dok je drugi pukovnik austrijske garde. Oslikavaju tadašnje društvo, i pozive za koje su muška deca najčešće pripremana. Tesla, okrenut nauci, nije se uklapao u ovakve šablone, a ujaci su upravo to želeli – da ga sputaju i ukalupe.
Sanja Radišić oživela je drugu sestru Mariju Majstorović, a ćerke Angelinu, Maricu i Milku gošće Anica Petrović i Staša Milovanović, uz Saru Simović. Jelena Lončar (k.g.) postala je Sofija Atlagić. Zapažen je bio i Simo Majstorović, član Dramskog studija „BB92” koji se i te kako dobro snašao na sceni, sa prekaljenim glumcima.
