Obazrivo sa zaduživanjem!
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Izveštaj Kreditnog biroa nudi dobru osnovu za sagledavanje stepena zaduženosti građana i privrede. Sadrži i niz podataka o urednosti izmirivanja obaveza klijenata prema zajmodavcima. U pomenutom izveštaju korisnici kredita su podeljeni u tri grupe: pravna lica (preduzeća), preduzetnici i fizička lica (građani). Na kraju 2022. godine (31. decembra) ukupan ostatak duga po osnovu bankarskih kredita iznosio je oko 28,4 milijardi evra, od čega se oko 15,7 milijardi odnosilo na pravna lica, 607 miliona evra na preduzetnike i 12,1 milijardu evra na fizička lica. U toku 2022. godine (period 31.12.2021. – 31.12.2022.) došlo je do rasta nivoa zaduženosti pravnih lica za 822 miliona evra, fizičkih lica za 840 miliona evra i preduzetnika za 12,9 miliona evra.
Ovome treba dodati i dug po osnovu lizing ugovora koji je na kraju prethodne godine iznosio oko milijardu evra (pravna lica) i po 82 miliona evra u segmentu preduzetnika i fizičkih lica. Međutim, primetno je da se nivo zaduženosti po tom osnovu tokom 2022. dinamičnije povećavao – za 10% (pravna lica), 9,5% (preduzetnici) i čak 17,1% (fizička lica).
Prosečan iznos duga po jednom korisniku bankarskih kredita na kraju 2022. godine kretao se od 476 hiljada evra kada su u pitanju preduzeća, preko 15 hiljada evra po jednoj preduzetničkoj radnji, do 7.300 evra po građaninu. Prošle godine došlo je do povećanja prosečnog iznosa duga za dodatnih 34.000 evra u slučaju pravnih lica i za 320 evra kada su u pitanju građani.
Što se tiče urednosti/discipline u otplati pozajmljenih finansijskih sredstava situacija je lošija na kraju 2022. nego godinu dana ranije. Broj korisnika kredita koji su neuredni u izmirivanju obaveza u trajanju preko 90 dana neprekidno je manji za 2,7% u segmentu preduzeća, dok je veći u slučaju preduzetnika (za 10,3%) i fizičkih lica (za 9,6%). Zabrinjava rast docnje, posebno kod preduzetnika (rast od 42,3%), ali i kod fizičkih lica (+2,8%). Imajući sve rečeno u vidu, preduzetnici se mogu smatrati veoma rizičnom grupom.
Ova saznanja mogu biti veoma važna sa stanovišta kreditnog rizika, jer se zahvaljujući njima mogu izbeći neki problematićni plasmani, čime se održava stabilnost celokupnog finansijskog sistema. Preporuka je da se sredstva ne pozajmljuju za neproduktivne svrhe, već isključivo za one namene koje mogu da obezbede zaradu koja je veća od iznosa kamate koja se plaća po osnovu uzetog kredita. Jedino se na taj način može izbeći/umanjiti rizik nrmogućnosti izmirenja obaveza.
U novim, daleko složenijim okolnostima potrošnju (tekuću i investicionu) treba prilagoditi sopstvenim mogućnostima. Rizici su veliki i teško predvidljivi. Bankarske zajmove treba koristiti samo u slučaju krajnje nužde.
