Na poslednjem ovogodišnjem skupštinskom zasedanju, u petak, 16. decembra, usvojen je finansijski proračun za narednu godinu. Da li je razvojni ili sredstvo za gašenje požara – različita su viđenja vlasti i opozicije. Planirani prihodi su 5,5 milijardi dinara, rashodi 6,2 milijarde, a deficit je 696,6 miliona dinara.
NE ZABORAVITI INFLACIJU
Kako je istakao gradonačelnik Simo Salapura, blizu milijarde otići će na kapitalne investicije i projekte (nastavak izgradnje kanalizacije i putne infrastrukture, sanacija stadiona i gradske deponije). Podsetio je da prvacima i u 2023. sleduju besplatni udžbenici, torbe i pribor, kao i da će biti pripremljeni energetski vaučeri za najugroženije.
– Posebno bih istakao rekordno izdvajanje za oblast zaštita životne sredine od čak 725 miliona dinara. Ukazao bih na projekat sanacije, remedijacije i zatvaranja gradske deponije sa izgradnjom sanitarne kasete, kao i na nastavak rekonstrukcije Karađorđevog parka. Neće izostati ni podrška omladinskom i ženskom preduzetništvu, kao ni poljoprivrednicima – rekao je gradonačelnik.
Sa druge strane Zoran Sandić, šef odborničke grupe Novog DSS-a, smatra da je osnovna odlika budžeta ta da nije niti razvojni, niti socijalni, već da liči na „gašenje požara”.
– Manji je od onog koji je donet za 2022. godinu za pet odsto, gledajući prihode i rashode. Uzevši u obzir i inflaciju, koja je sada već po Narodnoj banci Srbije 15,1 odsto, onda je budžet za 2023. realno manji za oko 20 procenata. Predviđeni deficit iznosi 12,1% od prihoda čime prelazi zakonski dozvoljenu granicu. To je dovoljno za zaključak da se budžet slabo puni – poručio je Sandić.
Kao primer je naveo da je za urbanizam i prostorno planiranje predviđeno 37 odsto manje novca nego lane (kraće za 464 miliona), za komunalne delatnosti smanjenje od 16 procenata (oko 100 miliona), a za saobraćajnu infrastrukturu 20 odsto manje (70 miliona). Sport i omladina ostaće „uskraćeni” za 230 miliona dinara (smanjenje od 36%), predočio je odbornik Novog DSS-a.
Takođe je primetio da su prihodi najviše „zakinuti” za davanja iz Republike i Pokrajine – predviđeno je 205 miliona, za razliku od prošlogodišnjih 655 miliona dinara.
– To nam govori da neće biti ozbiljnijih investicija. Smatramo i da je previše novca izdvojeno za specijalizovane (746 miliona) i usluge po ugovoru (623 miliona) i da ih je trebalo rasporediti npr. za socijalnu i dečju zaštitu jer je teška godina pred nama u ekonomskom smislu – objasnio je Sandić. Dodao je da je zbog svakodnevnih poskupljenja podizanje cena lokalnih komunalnih taksi pogrešno i da neće dovesti do punjenja budžeta.
PODRŠKA ZA POVLAŠĆEN PREVOZ
Milan Ivanić (Novi DSS) pohvalio je izdavanja za zaštitu životne sredine. Jedna od primedaba njegovih kolega bila je i da turizam najviše dobija, a da su poljoprivreda i zdravstvo u podređenom položaju. U odbranu proračuna stali su odbornici SNS-a: Lepa Željski, Siniša Tešić, Nenad Joksimović, Srđan Barac, Jovana Erdeljan, Branka Vlaisavljević i Boris Gladić (SPS).
Pored budžeta, „zeleno svetlo” dobili su programi poslovanja javnih preduzeća i ustanova za narednu godinu. Odobrene su kadrovske promene u Gradskom štabu za vanredne situacije, školskim odborima i nadzornom odboru „Toplane” – Feđu Fratera i Natašu Popov zameniće Zoran Protić i Jelena Govedarica.
Odluka o povlašćenom gradskom prevozu dobila je pohvale opozicije, što nije slučaj sa dodatnim subvencijama „Vodovodu” od 102 miliona dinara. Zoran Sandić je prokomentarisao da je to „bacanje para u rupu bez dna”.
– Ovo preduzeće je poslovalo sa gubitkom u 2022. od 12,5 miliona dinara. Potrebno je njegovo restruktuiranje kako bi se osposobilo da samo izvodi investicije u Gradu – poručio je Sandić.
Dnevni red od 52 tačke dopunjen je sa još 15. Jedna od njih je i zaključenje aneksa ugovora o javno-privatnom partnerstvu za gradsku deponiju sa preduzećem „Eko maber” iz Pančeva. Njome se menja način plaćanja (na mesečnom nivou u naredne 24 godine) kako bi se uskladio sa budžetskim sistemom poslovanja.
Odbornici su usvojili i odluku o obavljanju eksterne revizije završnog računa budžeta za 2022.
Miroslava Malbaški Foto: Grad Zrenjanin
2,5 MILIONA ZA LEKARE IZ BEOGRADA I NOVOG SADA
Zrenjanin je pre pet godina dobio angio salu u kojoj se godišnje koronarografiše 400 ljudi, a blizu 200 pacijenata se upućuje u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Kako bi se smanjile liste čekanja i pospešilo lečenje začepljenja krvnih sudova putem stenta, Grad će tokom 2023. godine Opštoj bolnici uplatiti 2,5 miliona dinara za angažovanje dodatnih stručnjaka iz ove oblasti.
LjUBLJANSKA I ZAGREBAČKA OTIŠLE U ISTORIJU
Skupština je odlučila i da pojedinim gradskim ulicama promeni nazive. Tako će se nekadašnja Zagrebačka zvati Junaka Stojadina Mirkovića, dok će Ljubljanska ime nositi po Svetom Rafailu Banatskom.
IZMENE U KOMISIJI ZA PLANOVE
Odbornici su odlučili da ovo telo, pored redovnih članova, ubuduće ima sedam umesto dosadašnja četiri stručna saradnika. Na ovim pozicijama ostale su inženjerke arhitekture iz studija „Nuova” Ljubica Ćulibrk Santrač i Biljana Tapavički i prostorni planer iz Gradske uprave Mladen Paskulov. Umesto Ljiljane Pecelj Luburić imenovana je njena naslednica na mestu načelnice Odeljenja za urbanizam Đurđina Grbić, dipl.maš. inž. Novi stručni saradnici postali su: pomoćnica gradonačelnika Dragica Ilić, master inž. geodezije direktor Službe za katastar nepokretnosti Srđan Krajnović, mast.inž. geodezije i pravnica Svetlana Kilibarda, pomoćnica pokrajinskog sekretara za urbanizam.
Odluka o povlašćenom gradskom prevozu dobila je pohvale opozicije, što nije slučaj sa dodatnim subvencijama „Vodovodu” od 102 miliona dinara. Zoran Sandić je prokomentarisao da je to „bacanje para u rupu bez dna”.
