Predsednike sudova i sudije biraće Visoki savet sudstva
Društvo sudija Srbije analiziralo je u prethodnom periodu položaj predsednika sudova u zemlji i tim povodom ovih dana organizuje radne sastanke u osam gradova. Među prvim bio je zrenjaninski Osnovni sud. Zlatoje Ankić, v.f. predsednika ove ustanove, prošlog petka, 10. decembra, ugostio je u svom kabinetu članove Društva sa područja Višeg suda u Zrenjaninu, odnosno nosioce pravosudnih funkcija iz Osnovnog, Višeg, Privrednog i Prekršajnog suda u Zrenjaninu, kao i delioce pravde iz Osnovnog suda u Kinindi, sudske jedinice u Novom Bečeju i Bečeju.
Ankić je pred okupljenim novinarima i kolegama izrazio zadovoljstvo što je Osnovni sud dobio priliku da bude domaćin ovog značajnog događaja. Okrugli sto vodila je Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije i izborna članica Visokog saveta sudstva (VSS). Kako je rekla, u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo formiran je projektni tim koji je došao do zaključka da je pozicija predsednika suda veoma atraktivna za politički deo vlasti. Odnosno, da postoji mogućnost političkog uticaja kako na čelnike, tako i na same sudije.
NOVA REŠENJA
– Analizirali smo način izbora predsednika sudova, njihov položaj, nadležnosti i videli gde postoje sistemski problemi. U skladu sa tim dali neke preporuke koje su objavljene u publikaciji – navela je Bjelogrlić.
Predsednica Društva je istakla da je ovaj problem prepoznala međunarodna stručna javnost, konkretno Evropska komisija za demokratiju putem prava – Venecijanska komisija, analizirajući Ustav Republike Srbije od 2006. godine. Takođe je navela da je u toku proces izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.
– Akt o promeni Ustava predviđa drugačija rešenja, bolja nego što su sadašnja. Naime, sadašnji omogućava politizaciju sudstva tako što predviđa da sudije, predsednike sudova, pa i članove VSS bira Narodna skupština. Direktno su pod uticajem zakonodavne vlasti. To sada neće biti slučaj, svi izbori se izmeštaju u stručno telo koje se zove Visoki savet sudstva – objasnila je Snežana Bjelogrlić i dodala da je 16. januara zakazan referendum.
NADLEŽNOST PREDSEDNIKA SUDA
Ona je u uvodnom izlaganju istakla da su se u publikaciji bavili analizom pravnog okvira, pojedinim situacijama i mogućnostima političkog uticaja na predsednike sudova koji se potom prenose i na sudije. Kao primer navela je slučaj iz februara 2020. godine kada je nadležni skupštinski odbor odbio da raspravlja o predlogu VSS za izbor 74 čelnika pravosudnih institucija sa paušalnim obrazloženjem da nekoliko kandidata ne ispunjava sve uslove i ceo predlog vratio VSS.
– S obzirom da su posle bili raspisani izbori, u martu proglašeno vanredno stanje zbog epidemije, tek na kraju godine je Skupština potvrdila mandate o predlogu VSS i predsednici su tada stupili na svoje položaje. Društvo sudija smatra da nadležnost čelnika ove institucije treba da bude uređena zakonom na način koji bi njemu omogućavao da reaguje u situaciji političkog uticaja što sada nije regulisano.
PREDLOZI TIMA
– Jedino što je regulisano jeste da VSS ima sudiju kojem mogu da se i sudije i predsednici obrate u slučaju neprimerenog uticaja. Koliko je atraktivna funkcija predsednika suda politici, možemo da vidimo iz primera da je dva puta menjan zakon zbog jednog predsednika, kako bi mu se produžio mandat
– rekla je Snežana Bjelogrlić i dodala da je u poslednjih 20 godina nekoliko puta menjan period trajanja funkcije iz političkih interesa, koji je usmeren na određene ličnosti.
Takođe je navela da je veoma problematično i pitanje rešavanja predstavki i pritužbi stranaka na odugovlačenje postupka ili neke neregularnosti. Kako je rekla, dešavalo se da neke sudije nisu ponovo birane na tu funkciju zbog velikog broja osnovanih pritužbi, a da o tome nisu bili obavešteni, niti su imali pravo da ulažu neki pravni lek.
Bjelogrlić je potom objasnila da poslovnikom nije regulisano ni odstupanje od redosleda prijema predmeta u sudu i tu je Društvo sudija dalo određene predloge. Projektni tim se posebno zalaže da VSS obrazloži svoje odluke za predsednike sudova, da se odredi minamalni kriterijum koji treba da ispuni, kao i da ne budu na funkcijama duže od dva mandata…
Nakon izlaganja, prisutni su imali priliku da porazgovaraju sa predsednicom Društva i ukažu na probleme sa kojima se susreću na radnom mestu.
