Udruženje „Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu” (RERI) pokrenuo je spor pred Upravnim sudom protiv Pokrajinskog sekretarijata za građevinarstvo zbog izdavanja građevinske dozvole za izgradnju zrenjaninskog prečistača otpadnih voda u junu prošle godine. Investitor ovog posla je „Begej voter”, firma u vlasništvu „Metita” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kako je Upravni sud odlučio u korist Pokrajine, aktivisti su se žalili Vrhovnom sudu, ali bezuspešno. Ova instanca je presudu donela 8. avgusta ove godine.
Naime, RERI je zamerio to što je arapski investitor uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priložio samo studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ali ne i saglasnost nadležnog organa na ovaj dokument, kako se vidi u presudi Vrhovnog suda.
– To je osnovni i preventivni instrument koji obezbeđuje da početak izvođenja radova neće negativno uticati na okolinu. Studija bez date saglasnosti nema pravnu snagu – naveli su aktivisti.
Međutim, Vrhovni sud je našao da Upravni sud nije pogrešio. Objasnili su da investitor nije bio dužan da priloži pomenutu saglasnost u tom momentu jer se ona predaje pri narednom koraku – podnošenju zahteva za prijavu radova (kada je građevinska dozvola već izdata).
Svoju odluku potkrepili su odredbama zakona o planiranju i izgradnji (član 148) i o zaštiti životne sredine (članovi 5 i 18). Vrhovna instanca je zaključila da u ovom slučaju nema kolizije između pomenutih pravnih akata.
Tačka sporenja je bila i aktivna legitmacija RERI-ja, odnosno pravo da učestvuju u upravnom postupku kao stranka. Aktivisti su obrazložili da ovo pravo ne treba da dokazuju, pozvavši se na članove zakona o upravnom postupku i zaštiti životne sredine. Oni propisuju da zastupnici interesa javnosti mogu imati svojstvo stranke ako ishod upravnog postupka može uticati na ono što zastupaju, kao i to da javnost ima pravo da učestvuje u donošenju odluka o proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu.
RERI je svoje pravo branio i Arhuskom konvencijom Ujedinjenih nacija koju je naša zemlja ratifikovala 2009, a koja jača ulogu građana i civilne zajednice u ekološkim pitanjima.
Aktivisti RERI-ja su predočili da ovaj akt obavezuje države potpisnice da uvaže i podrže organizacije koji se bave zaštitom sredine, te da omoguće javnosti da sudskim putem preispita postupanje nadležnih zbog sumnji u kršenje ekoloških propisa.
– Pravni interes za podnošenje tužbe je nesporan i zasnovan na zakonu. RERI nije bio u obavezi da traži da mu se prizna svojstvo stranke u konkretnom postupku, niti je do podnošenja tužbe uopšte bio u mogućnosti da to učini – obrazložili su aktivisti.
Sa druge strane, Vrhovni sud je predočio da presuda Upravnog suda u korist Pokrajine „ne dira” u očigledno pravo RERI-ja ili njegov na zakonu zasnovan interes. Zaključili su da Upravni sud nije rešavao o pravu i obavezi RERI-ja, niti da mu je svojom presudom povredio zakonski interes.
Vrhovna instanca objašnjava da na ocenu aktivne legitimacije ne utiču navodi da je RERI udruženje osnovano radi unapređenja prava na zdravu životnu sredinu koje ima obavezu da učestvuje u postupcima zarad onoga što zastupa.
Uvažili su nalaz Upravnog suda da odredbe zakona o planiranju i izgradnji i proceni uticaja na životnu sredinu propisuju mogućnost za RERI da učestvuje u pojedinim postupcima o zaštiti životne sredine, ali da ova organizacija ne može da osporava zakonitost rešenja o građevinskoj dozvoli.
Međutim, Vrhovni sud je našao da Upravni sud nije pogrešio. Objasnili su da investitor nije bio dužan da priloži pomenutu saglasnost u tom momentu jer se ona predaje pri narednom koraku – podnošenju zahteva za prijavu radova (kada je građevinska dozvola već izdata).
