Pad prometa u maloprodaji – vesnik krize?

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Nivo životnog standarda opredeljen je brojnim faktorima, kao što su visina zarade, obim potrošnje, mogućnosti za zapošljavanje, dužina radnog (i slobodnog) vremena, kvalitet obrazovnih, zdravstvenih i kulturnih sadržaja, karakter društvenih odnosa i dr. Ipak, ljudi su na prvom mestu zainteresovani za nivo lične potrošnje, odnosno za to koliko dobara mogu da kupe pomoću dohotka kojim raspolažu. Viši standard postoji onda kada potrošači kupuju i troše više proizvoda i usluga, i obrnuto.
Da se nalazimo u ekonomskoj krizi sugerišu i podaci Evrostata o obimu realnog prometa (korigovanog za rast cena) u maloprodaji. Kada se obim novčanih transakcija koriguje za nivo inflacije, dobija se informacija o promeni prometovanih količina. Na nivou EU je u martu 2023. u odnosu na isti mesec prethodne godine došlo do pada obima realnog prometa u radnjama za 4,1%. Pri tome, u čak 17 država članica Unije je zabeležen pad prodatih količina u trgovinama, a najveći je bio u Estoniji (-13,5%), Mađarskoj (-13,2%), Sloveniji (-12,8%), Švedskoj (-11,2%), Letoniji (-8,9%), Nemačkoj (-8,4%), Belgiji (-8,4%), Hrvatskoj (-7,3%) itd.
U Srbiji je smanjenje realnog prometa u maloprodaji marta 2023. u odnosu na isti period prošle godine iznosilo 9%. Pri tome, kod nas je u periodu 2014-2022. godina bio prisutan konstantan rast ovog pokazatelja. To znači da su svake naredne godine, u poređenju sa prethodnom, građani u prodavnicama kupovali veće količine dobara. Po godinama taj rast je bio: 2,4% (2014), 1,6% (2015), 7,6% (2016), 3,9% (2017), 4,2% (2018), 9,9% (2019), 4,5% (2020), 10,5% (2021) i 5,9% (2022). Međutim, u toku prvog kvartala (januar-mart) 2023. je došlo do promene ovog trenda, pošto je u poređenju sa istim intervalom prethodne godine zabeležen pad od 4,1%.
Prema ekonomskoj teoriji, pad tražnje (smanjen promet u maloprodajama) bi trebalo da vodi ka snižavanju cena. U Srbiji, za sada, do toga nije došlo. Svedoci smo da su aprila 2023. hrana i piće bili skuplji za čak 24,3% u odnosu na isti mesec prošle godine, uprkos padu tražene količine. U uslovima kada su cene već duže vreme u konstantnom porastu svi akteri na tržištu su počeli da očekuju nastavak takvog trenda. Utisak je da su mnogi ovu situaciju iskoristili kako bi cene svojih dobara i usluga povećali i iznad nivoa koji je ekonomski opravdan (u većem procentu nego što je iznosio rast troškova).
Od tržišne strukture, odnosno od uslova konkurencije koji vladaju na određenom tržištu zavise i marže distributera, veleprodavaca i maloprodavaca. Kada je konkurencija nedovoljna, cene su po pravilu više, i obrnuto. Slobodna tržišna „utakmica“ podrazumeva nepostojanje „eksluziviteta“ na nabavku/uvoz i distribuciju pojednih proizvoda. Veći stepen konkurencije u delatnosti maloprodaje (veći broj trgovinskih lanaca), kao i bolja kontrola/regulacija sa ciljem da se spreči bilo kakvo dogovaranje između učesnika na tržištu bi moglo doprineti usklađivanju nivoa cena sa platežnom sposobnošću građana (tražnjom). Tako bi došlo i do rasta nivoa životnog standarda, jer bi ljudi po nižim cenama za isti raspoloživ dohodak mogli da kupe više proizvoda i usluga. Ovo je posebno važno za segment prehrambenih proizvoda, čije visoke cene „pogađaju“ najugroženije slojeve stanovništva.