Alternativa šibicama je nova mehanizacija – ali u nju treba uložiti
Prethodnih dana povećan je broj požara usled spaljivanja ostataka strnih useva, niskog rastinja, suve trave, korova i trske na otvorenom prostoru, saopštila je Policijska uprava (PU) u Zrenjaninu. Pripremu zemljišta za setvu paljenjem strnjišta stručnjaci su odavno proglasili za primitivnu agrotehničku meru. Uprkos tome, njive i dalje gore, a nadležni svake godine apeluju na građane da ne pale vatru, upozoravajući na moguće opasnosti.
BUKTE NJIVE, ALI I ČITAVI EKOSISTEMI
Paljenjem strnjike nanosi se velika šteta poljoprivredi, zbog čega je pokrenuta kampanja „Ne pali strnjiku” koja za cilj ima da u javnosti probudi svest o višestrukoj štetnosti ove prakse. Nadležna ministarstva, koja su pokrenule kampanju uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, ističu da visoke temperature požara uništavaju korisne mikroorganizme u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje njegova plodnost.
Dolazi do smanjenja sadržaja humusa i uništavanja celokupnog azota, što je onda potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem, navode iz Ministarstva zaštite životne sredine. Takođe ističu da zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru (za stvaranje jednog centimetra humusa potrebno je 100 godina).
Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu, uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući mnoge biljne i životinjske vrste.
Kako je ranije za naš list izjavio Novak Andrić, predsednik Lovačkog saveza Vojvodine, paljenjem strnjike na udaru su zaštićena područja.
– Posebno u jesen dolazi do katastrofalnih šteta na samoj divljači. Lovišta se pretvaraju u buktinje, a kada su u pitanju mlade jedinke uginuće je stopostotno. Nemarom i neodgovornim postupkom ugroženo je nacionalno i svetsko prirodno bogatstvo i naneta nepopravljiva šteta – naglasio je Andrić.
EDUKACIJA I MEHANIZACIJA DONOSE DOBRE REZULTATE
Najčešće se pale ostaci kukuruzovine kako bi se zemljište lakše pripremilo za jesenje radove. Iako je praksa paljenja strnjike još uvek zastupljena kod nas, veliki broj poljoprivrednika svestan je posledica ove tehnike i ne podržava je.
– Ljudi koji pale žetvene ostatke uglavnom su needukovani i misle da će na taj način smanjiti brojnost korova ili ih potpuno uništiti. Iako većina ovom metodom želi da smanji troškove obrade oranica, neopreznost i nemar često dovode do većih šteta – kaže poljoprivrednik Ognjen Rackov iz Zrenjanina.
Alternativa paljenju je postupak tanjiranja i oranja, koji je manjim ratarima, zbog ponavljanja, skuplji, ali svakako kvalitetniji. Svi poljoprivrednici poseduju mehanizaciju koja je potrebna da se zemlja pripremi na adekvatan način, potrebni su samo trud i volja, tvrdi Rackov.
Da je dobra agrotehnika ključna pri obradi, a da ulaganje u kvalitetne mašine olakšava posao i štedi vreme, slaže se i poljoprivrednik Miodrag Zarin iz Jaše Tomića.
– Iako nove mašine daju dobre rezultate, njih u velikom broju poseduju samo poljoprivrednici koji obrađuju veće površine. Ulaganje u ozbiljniju tehniku ne isplati se zemljoradnicima koji rade na manjim parcelama – navodi naš sagovornik. Prema njegovim rečima, u tom slučaju problem su biljni ostaci kukuruza koji stvaraju veliku masu na zemljištu.
Starim metodama suvu zemlju teško je tretirati tanjiračom, a nakon paljenja, plug lakše prolazi, objašnjava Zarin moguće rezonovanje onih koji se odluče da pale njivu. Naš sagovornik ipak naglašava da paljenje izaziva veću štetu nego korist.
– Uništavanjem jednog sloja zemlje eliminiše se materija koja bi delovala kao prirodno đubrivo, kao i sva živa bića koja razgrađuju zemljište i stvaraju humus – kaže Zarin.
KAZNE ZA NEODGOVORNE Loženje otvorene vatre u šumi i na udaljenosti 200 metara od ruba zabranjeno je, izuzev na određenim vidno obeleženim mestima, podsećaju iz PU u Zrenjaninu. Zakonom o zaštiti od požara precizira se da se ne sme spaljivati otpad na otvorenom prostoru. Predviđene novčane kazne za fizička lica kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna od 300.000 do milion dinara.
Iz Odeljenja za vanredne situacije najavili su kontrolu sprovođenja mera zaštite od požara na otvorenom prostoru i podnošenje zahteva protiv osoba koje ne poštuju zabranu spaljivanja otpada i biljnih ostataka.
