Stručnjaci upozoravaju da vatra šteti poljoprivrednom zemljištu. Negativno utiče na plodnost i kvalitet njiva, ugrožava životinje i životnu sredinu.
Ove godine na teritoriji srednjeg Banata zabeleženo je 339 požara na otvorenom. Nadležni su u junu reagovali 87 puta, u julu 105, a u avgustu 53 puta. Kako kažu iz Vatrogasno-spasilačkog bataljona, šansu za pojavu vatre povećavaju dugi periodi toplih i sušnih dana. Najčešći uzroci su nehat i nepažnja građana.
Branislav Milosavljević, komandant Bataljona, upozorava da mala vatra vrlo često može da preraste u ozbiljan požar. Plamen zahvata veliku površinu, ugrožava živote i izaziva ozbiljnu materijalnu štetu.
– Gašenje zahteva angažovanje velikog broja ljudi i mehanizacije. Najveći problem može biti vetar. On raspiruje vatru i širi je velikom brzinom – kaže Milosavljević.
Savetnica ministra poljoprivrede, Milica Janković, upozorava da paljenje strnjike izaziva mnogo problema, a nema nijednu pozitivnu stranu. Ističe da je reč o izuzetno štetnoj praksi po zemljište, ekosistem, vodu, infrastrukturu i okruženje. Naglašava da ovoj lošoj navici ratari pribegavaju jer je jednostavnija, brža i jeftinija od primene agrotehničkih mera.
– Tvrdnje da pepeo pomaže su pogrešne. Za oko sat vremena, koliko gori njiva, uništi se ono što je stotinu godina priroda stvarala da zemljište učini plodnijim. Ne shvataju da samo zaoravanjem oplemenjuju svoju zemlju – navodi Janković.
Iz Ministarstva poljoprivrede podsećaju da je za spaljivanje organskih ostataka posle žetve propisana prekršajna novčana kazna u iznosu od pet do 50.000 dinara za fizička, a od 100.000 do milion dinara za pravna lica.
Iz Poljoprivredne stručne službe (PSS) Zrenjanin objašnjavaju da se zaoravanjem žetvenih ostataka popravlja plodnost i kvalitet oranica. Povećava se sadržaj organske materije, humusa i hraniva. Uz to, poboljšavaju se vodno-vazdušne i fizičke osobine i struktura tla, kao i njegova dreniranost.
– Spaljivanje ima za posledicu ugrožavanje susednih useva, često i života ljudi i divljači, vazduha… Narušava se stanje zemljišta kao osnove poljoprivredne proizvodnje – kaže Ivan Nan, diplomirani inženjer biljne proizvodnje u PSS.
Objašnjava da visoke temperature tokom požara uništavaju korisne mikroorganizme i tako trajno smanjuju plodnost. Najveća šteta je što se gubi nivo humusa, što je teško nadoknadivo.
– Za stvaranje jednog centimetra potrebno je 100 godina. I bez spaljivanja ostataka, sadržaj humusa u našim zemljištima polako opada. Da bi se proces zaustavio, potrebno je vraćanje biljnih ostataka u zemljište, đubrenje, kao i sejanje mahunarki – ukazuje Nan.
Stručnjak ističe da se unošenjem organskog đubriva ne popravlja samo hranidbeni potencijal zemljišta, već i vodno-vazdušni i toplotni režim, kao i mikrobiološka aktivnost tla neophodna za mobilnost biogenih elemenata.
Iz Lovačkog udruženja Grada Zrenjanina podsećaju da je vatra lane zahvatila lovišta u Knićaninu, Stajićevu, Banatskom Despotovcu, Botošu i Lazarevu. Bilo ih je i ove godine. Bojan Janjić, predsednik Udruženja, objašnjava da paljenjem biljnih ostataka dolazi do velikog stradanja, naročito mlade populacije, fazanske divljači i zečeva. Neretko izgore i lovotehnički objekti kao što su hranilice za prihranu divljači, visoke čeke… Naglašava da je veliki problem što krivci često budu nekažnjeni zbog nedostatka dokaza.
J. Šormaz Foto: arhiva lista „Zrenjanin”
SANKCIJE ZA GAZDINSTVA
Tokom juna i jula inspekciji Srednjobanatskog okruga nije upućena nijedna prijava u vezi sa spaljivanjem ostataka posle žetve, kažu za naš list iz Ministarstva poljoprivrede. Kako objašnjavaju, ako inspektor utvrdi da je njiva paljena, proverava podatke o vlasništvu i površini, te upućuje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
– Ako na parceli nije urađeno zaoravanje (tanjiranje) žetvenih ostataka u roku od 20 dana, podnosi se inicijativa Upravi za agrarna plaćanja. Ona određuje trogodišnji pasivan status poljoprivrednom gazdinstvu, što uskraćuje pravo na podsticaje – ističu nadležni.
