Društvene mreže (Fejsbuk, Tviter, Instagram i slično) ušle su u naše živote postepeno! Najpre smo im prilazili sa distance. Pre bilo kakve objave, odmeravali smo svaku reč. Štaviše, neretko smo proveravali u pravopisu da li smo se dobro izrazili. Kako je vreme odmicalo, popuštali su mehanizmi (samo)kontrole. Sve manje vodimo računa o sadržajima koje delimo sa drugima. Da zlo bude veće, godinama se umnožava broj naših tzv. prijatelja/pratilaca. U momentima koji su bitni za javnost delanje pojedinca dobija na značaju (tzv. građansko novinarstvo). Reč je o konceptu koji ima svojih prednosti. Na primer, sprečava se cenzura. Da li je prosečan sudionik društvenih mreža dovoljno kompetentan da priredi objektivnu vest? Naime, to se od njega očekuje, budući da stremi da veliki broj prijatelja/pratilaca obavesti o nečemu što je video, čuo… Nedavna dešavanja na Peskari (do)kazuju da moramo biti veoma oprezni. Pojavu pene mnogi su okarakterisali kao zagađenje/akcident. Međutim, potonja merenja (na koja smo čekali sedam dana) demantovala su sve prenosioce lažnih vesti! Nažalost, dušebrižnici su imali nedelju dana da jašu na teorijama zavere i obeshrabruju sugrađane da se rashlade na jezeru. Pojedini portali takođe su podlegli histeriji. Pompeznim naslovima i nedorečenim sadržajima doveli su čitaoce u nezavidan položaj. Krajnje je vreme da se svi uozbiljimo, kako amateri (građani) tako i oni koji bi želeli biti mediji.
