Dolazeći u posetu Srbiji, Vladimir Vladimirovič Putin ovoga puta nije hteo da rizikuje. Prošli put je pokisao do gole kože, sećate li se – kišni oblak je, usred vedrine, nalegao baš na one beogradske ulice gde se odigravala vojna parada, na kojoj je Putin bio glavni gost. Prosto si mogao ga čuješ da u sebi gunđa kako ovi Srbi, izgleda, nemaju ni mašinu za proizvodnju lepog vremana (a zovu ga na paradu!).
Zato je sad odlučio da tu svoju mašinu svakako ponese sa sobom. I eto, taj četvrtak su Perun i Mokoša ceo dan bili u službi Putina (uostalom, četvrtak je, još od Starih Slovena, Perunov dan, dok je Mokošin petak). Doduše, Vladimir Vladimirovič je nosio neki mantil, a Aleksandar Vučić ništa – na vazda vetrovitoj aerodromskoj pisti gosta je dočekao samo u sakou i košulji. Pa i u publici koja se okupila za dobrodošlicu, bilo je dosta momaka u duksevima, bez jakni. Može biti da se u prestonici znalo da Putin donosi vremensku mašinu (samo mi u provincije pojma nemamo, uvek na repu mode)…. Zato je u Beogradu ceo dan sijalo sunce! Sami ste videli da se naoblačilo već sutradan, i od tada se oblaci nisu razmakli!
Ako mislite da preterujem i da je sve ovo samo nekakva tupougla „alegorija”, onda vi ne poznajete mog komšiju Baneta. I ništa se ne razumete u harpove. A bogme, ni u tehnologiju opstanka, niti u tehnologiju vladanja, i uopšte, u te geokosmičke odnose na kojima počiva čovekova civilizacija. Danas i oduvek. Mislim, naravno, na proizvodnju mitova.
Bez mitova, sve bi se urušilo. Jer, mit je priča, i to ne bilo koja priča, već ona koja obezbeđuje vezu između sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, u velikim, a i u malim svetovima. A kad su stvari povezane, onda su smislene. Imao-nemao (kakve-takve) odgovore koje od njega traži opstanak, čovek mora da proizvodi smisao, u malim i velikim svetovima. Inače će propasti, ugasiće se.
