PETRA KONJIKUŠIĆ JE JEDNA OD NAJBOLJIH MLADIH TENISERKI SRBIJE
Nema predaje, bori se do kraja
Već sada se može reći da će 2022. biti godina za pamćenje za petnaestogodišnju Petru Konjikušić. Počela je da se takmiči na juniorskim turnirima Svetske teniske federacije (ITF), gde je do sada osvojila titulu u dublu, uz finale i tri polufinala u singlu. To ju je ovog proleća dovelo do najboljeg plasmana – 505. mesta na ITF listi. Posle ulaska u finale državnog prvenstva (početkom godine) ona je pozvana u reprezentaciju Srbije do 16 godina. Petra ne zapostavlja ostale svoje obaveze. Nedavno je kao dobitnica „Vukove” diplome završila OŠ „Žarko Zrenjanin”. Kolektivu te škole zahvaljuje na razumevanju za izostanke. Od septembra Petra će biti učenica Sportske gimnazije u Beogradu, a potom želi da se posveti profesionalnoj karijeri.
Tenis je zaigrala sa nepune četiri godine, prateći dve godine stariju sestru Elenu koja je prva uzela reket u ruke. Trenirala je skoro deset godina kod Dragana Markovića u Zrenjaninu, zatim je prešla kod Tatjane Ječmenice u Novi Sad. Od prošlog leta polaznica je beogradske Akademije „Tipsarević”.
– Imam izražen takmičarski duh, volim da se borim. Nema predaje, šta god da me boli, igram do kraja. Tremu nikada nisam imala, ne zanima me ko je preko puta mreže. Igram svoj tenis, u čemu mi pomaže agresivan stil igre – objašnjava mlada sportistkinja.
Omiljeni udarac joj je bekhend paralela, ali ističe da je unapredila i forhend, zahvaljujući radu na Akademiji.
– Imam dva sata tenisa pre podne, zatim kondiciju sat i po, pa dva sata tenisa po podne. Između toga učim. Na Akademiji je dobra atmosfera i pozitivna energiju. Mogu da sparingujem sa različitim igračima, što mnogo znači. Poboljšala sam i znanje engleskog jer tamo treniraju teniseri i teniserke iz raznih zemalja. Motivisana sam da svaki put pokažem da sam bolja. Kada sam trenirala sama u Zrenjaninu, nisam imala sa kime da se poredim – objašnjava Petra.
Kaže da je dobro i to što na takmičenja ne ide sama. Krajem januara na seriju turnira u Keniji putovala sa saigračima iz Amerike, Kine i dvojicom trenera. Otišla je kao teniserka rangirana blizu 1.400. pozicije na listi, a po povratku je preskočila oko 900 mesta. Tokom tri nedelje odigrala je 25 mečeva, izborila je plasman u jedno finale i dva polufinala u singlu, uz titulu u dublu.
– Pozitivna sam, razmišljam samo kako ću da pobedim (smeh). Jedino mi je žao što mi je u finalu na poslednjem turniru u Keniji ponestalo snage. Ipak, zadovoljna sam. Otišla sam u Keniju po bodove kako bih poboljšala rang i sada mogu da se takmičim na jačim turnirima – objašnjava Petra.
Kao petnaestogodišnjakinja jedna je od mlađih učesnica ITF takmičenja. Navodi da su starije devojke fizički nadmoćnije. Ograničenja u ovom aspektu nadoknađuje borbenim duhom. Kao primer navodi način na koji je lane došla do titule u Skoplju.
– U polufinalu sam igrala četiri i po sata protiv prve nositeljke, devojčice iz Rusije, dve godine starije. Obe smo bile odlične. Slavila sam posle velike borbe. Bilo je gusto, ali sam izdržala. Nakon tog meča sam igrala i dubl, ali nisam osećala umor, adrenalin me je držao – priča naša sagovornica.
Neizbežan deo sporta jesu i porazi, ali mlada teniserka kaže da se iz njih i uči.
– Ponekad kada izgubim malo se osamim i isplačem, ali posle idem da vežbam. Kada dođe naredni duel, zaboravim prethodne mečeve i sve probleme.
Nadam se da ću u bliskoj budućnosti igrati juniorske Grend slemove – poručuje nasmejana i odlučna Petra Konjikušić.
MILANA MARIČIĆ
FOTO: www.maliigraci.rs, lična arhiva i TSS
- KAO VENUS I SERENA Kada se Petra rodila, 2007. godine, dvadesetsedmogodišnja Serena Vilijams osvojila je svoju osmu Grend slem titulu. Petnaest godina kasnije, u Amerikankinom vlasništvu su 23 najveća trofeja. Ona se i dalje takmiči i inspiriše mlade teniserke – između ostalih i Petru.
– Sestra i ja smo oduvek htele da budemo kao Serena i Venus! Bilo mi je žao kada je Elena ostavila tenis, ali rekla sam: nema veze, biću ja Serena (smeh). Ona mi je omiljena teniserka – priča Petra.