Nedeljom imam običaj sa svojom majkom da prošetam gradom. To je retka prilika za razgovor na svežem vazduhu, ali i posmatranje Zrenjanina. Uveren sam da mnogi koriste lepo vreme za „krstarenje“ našim gradom. Tada se suočavaju sa realnošću. U lice ih zapljusnu kako lepe ambijentalne celine, tako i sva sramota koju nečastivi godinama stvaraju.
Žalosno je to što se javno i pravno ne osuđuju oni koji uništavaju opšta dobra. Nužno je da obe osude budu istovremene! Naime, čoveku bez stida ništa ne znači to što će ga neko prozvati. Kaznene zakonske odredbe daleko bolje razume. Otuda se mnogi Balkanci ponašaju evropski, čim pređu granicu.
Izricanje globe počiniocu pokazalo se delotvornim i u lokalnim okvirima! Za to su, između ostalih, zaslužni poljočuvari. Godinama smo svedoci uzurpacije državnog zemljišta. Počinioci su prolazili bez značajnijih posledica. Neretko su bivali kažnjeni, ali su ubirali plodove svog zločinačkog pira. Međutim, sa promenom zakona i formiranjem dobrog tima, smanjio se broj uzurpatora.
Model ovdašnjih poljočuvara bi trebalo primeniti i na ostale segmente života. Na primer, da li bi neko iščupao saobraćajni znak ili pak uništio klupu, ako bi za to (ne)delo morao da plati naknadu štete, uz propisanu kaznu?!
