Zbog čega je važan popis stanovništva?
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Zakonom o „Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine” predviđeno je da će ovaj proces u Srbiji trajati od 1. do 31. oktobra. Trebalo je da bude organizovan u toku 2021. godine, ali je odložen zbog pandemije. Ovo će biti deveti popis na području naše države nakon Drugog svetskog rata. Prethodni su bili sprovedeni 1948. (u skraćenoj formi), potom 1953, a zatim na svakih 10 godina – 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 (kasnio je godinu dana zbog nedostatka finansijskih sredstava) i 2011. godine.
To je po sadržaju i obimu, najmasovnije i najkompleksnije statističko istraživanje koje se sprovodi u skoro svim zemljama sveta, po pravilu na svakih deset godina. Prema Zakonu, obuhvataju se državljani Republike Srbije bez obzira na to da li su u vreme popisa prisutni u mestu stanovanja ili privremeno borave u drugom mestu u državi ili u inostranstvu, zatim stranci sa stalnim i privremenim boravkom u Srbiji, te domaćinstva i stanovi, kao i druge nastanjene prostorije.
Osnovna pitanja na koja će popis dati odgovore su: koliki je broj stanovnika u Srbiji, kakva je struktura populacije (starosna, obrazovna, polna, ekonomska i dr.), te kako i gde ljudi žive (vrsta i stepen opremljenosti stambenih jedinica). Dobijeni odgovori, nakon obrade podataka, predstavljaće osnov za planiranje i kreiranje različitih strategija u brojnim oblastima na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Osim toga, oni će se u narednom periodu koristiti, između ostalog, za godišnje procene broja stanovnika, analizu i ocenu društveno-ekonomskog razvoja, demografskih i migracionih tokova, izradu različith izveštaja za potrebe domaćih i međunarodnih institucija…
Da je za državu ovo veoma bitan proces ukazuje i činjenica da Zakon o popisu predviđa i kazne, kako za popisivače, tako i za građane koji treba da budu anketirani. One iznose od 20.000 do 50.000 dinara za fizičko lice koje odbije da odgovori na pitanja ili pruži netačne i nepotpune odgovore. Sa druge strane, iznosom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se osoba koja je zadužena za poslove u vezi sa popisom ukoliko ih ne obavlja blagovremeno i na propisan način, ne vodi računa o tačnosti upisa podataka, ne čuva kao tajnu sve podatke o popisanim licima do kojih dođe tokom obavljanja aktivnosti koje su poverene itd.
Tehnološki napredak i digitalizacija su doneli i jednu novinu – unos podataka će se obavljati elektronski, a ne kao do sada pomoću papira i olovke. Stoga bi rezultati trebalo da budu dostupni u kraćem roku nego ranije, kada je bilo nužno da protekne više meseci da bi se u bazu uneli podaci sa terena. Najveće interesovanje vlada za broj stanovnika, jer ćemo saznati za koliko se on smanjio u odnosu na 2011. godinu. Iz rezultata popisa koji su prošle i ove godine sprovedeni u državama regiona uočava se prisustvo opšteg trenda depopulacije. Na primer, u susednoj Hrvatskoj je evidentirano oko 400.000 manje osoba (pad od 10%) nego pre jedne decenije. U Severnoj Makedoniji ima 200.000 ljudi manje nego pre 20 godina.
