Razvijena ratarska proizvodnja, sopstvena fabrika za preradu voća i povrća, ulaganje u stočarstvo, ribnjaci, silosi i podna skladišta za smeštaj žitarica, pogon za proizvodnju zelene energije, organizovan promet agrarnih proizvoda – sve to opisuje Poljoprivredno ribarsko preduzeće (PRP) „Sveti Nikola” iz Sečnja. Za dvadesetak godina rada polako i veoma organizovano ono izrasta u agrarni kombinat.
Milan Veljović, nekada uspešan direkor našeg najpoznatijeg agrarnog kompleksa PK „Beograd”, danas je na čelu „Svetog Nikole”.
– Naš osnovni poslovni cilj je da imamo dobru i raznovrsnu primarnu poljoprivrednu proizvodnju, ali i prerađivačke kapacitete. Zato sistematski ulažemo u unapređenje poslovanja koje se pokazalo kao veoma uspešno i isplativo – kaže Veljović.
On ističe brojne prednosti tako organizovane proizvodnje – od semena, genetike, navodnjavanja, energije… Kaže da je u poslednjih nekoliko godina od 3.000 hektara obradivih površina na oko 1.000 hektara postavljen sistem za navodnjavanje.
– Voćarstvo i povrtarstvo su perspektiva. U sastavu našeg preduzeća pet godina uspešno posluje savremena fabrika za preradu voća i povrća „Friglo”. Želimo da razvijamo i stočarstvo. Krenuli smo sa tovom junadi, sada imamo 800, a plan je da uzgajamo i do dve hiljade grla – navodi naš sagovornik.
U „Svetom Nikoli” razvijaju koncept zakružene proizvodnje – od njive do trpeze. A kako to izgleda u praksi, najbolje se može videti na primeru ribarstva, jer ovo preduzeće poseduje ribnjake u Neuzini i Banatskoj Dubici.
– Teško bi bez ovako organizovanog agrarnog kompleksa mogla da opstane proizvodnja ribe. Sa naših njiva obezbeđujemo hranu za njih, imamo mehanizaciju i obezbeđenu prodaju, sami proizvodimo mlađ. Ako toga nema, slatkovodni ribnjaci se zatvaraju. Mi danas proizvedemo oko hiljadu tona kvalitetnog šarana, a planiramo da to bude i više – naglašava magistar ribarstva Majo Milošević, direktor ribarstva u „Svetom Nikoli”.
Primera dobre prakse u ovom kolektivu koji zapošljava oko 300 radnika ima mnogo. Danas je to izuzetno značajno za pogranične opštine poput Sečnja i oživljavanje sela. U posrnulom vremenu s kraja prošlog i početka ovog veka, kolektivi poput „Grmeča” iz Krajišnika, „Zelenore” iz Sutjeske, „Miro Popara” iz Sečnja, Ribnjaka iz Dubice i Neuzine, spas su našli u ovakvom sistemu rada.
Zbog toga smo iskusnog privrednika Milana Veljovića pitali zbog čega se naše društvo tako lako odricalo kombinata, kakvih je bilo desetak u Vojvodini, a jedan od njih i zrenjaninski „Servo Mihalj”.
– Ima više faktora, a jedan od ključnih su obradive površine do kojih su dolazili novi vlasnice bez želje da ulagažu u zaokruživanje i finalizaciju poljoprivredne proizvodnje. To je, u svakom slučaju poslovno teže uraditi. Potrebna su veća ulaganja, a postoje i rizici. A da li je tu bilo i politike, nije moje da procenjujem – dodao je Veljović.
„Sveti Nikola” je značajno ulagao u proizvodnju zelene energije i izgradnju Bioenergane snage 2 MW. Imajući u vidu sporedne proizvode od ratarstva, stočarstva i „Frigla”, sledi povećanje kapaciteta ovog proizvođača energije. U sastavu preduzeća je i „Agrarna trgovinska kuća” u Sečnju. U poslednje dve godine otvoreni su maloprodajni objekti u Sečnju i Krajišniku. U porodici „Svetog Nikole” je bila i Fabrika slada, sa mlinom i silosom kapaciteta 28.000 tona, koji se nalaze u Krajišniku. Sladara je pre par godina prestala sa radom, mlin ne radi od prošle godine, a silosi su u funkciji.
