Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin je putem našeg lista obavestio sopstvenike i pravna lica o evidentiranju dobara pod prethodnom zaštitom u gradu (celine: Ulica Stevice Jovanovića sa kompleksom kasarne, Daničićeva ulica, Torontalska fabrika šećera, pojedinačni objekti, gradska klanica sa upravnom zgradom, kompleks stare bolnice, pojedine kapele i grobovi u naseljenim mestima (Aradac, Belo Blato, Elemir, Ečka, Klek, Lazarevo, Melenci, Orlovat, Perlez, Farkaždin i Čenta). Reč je o nepokretnostima za koje se pretpostavlja da imaju arhitektonsku, kulturnu, istorijsku, tehničku, konstruktivnu ili prostornu vrednost.
Kako se navodi u obaveštenju, vlasnici mogu koristiti objekte pod prethodnom zaštitom na način koji je u skladu sa zakonom. Dužni su da ih čuvaju i održavaju, obaveštavaju ustanovu zaštite o svim pravnim i fizičkim promenama; da dozvole naučna i stručna istraživanja, tehnička i druga snimanja i izvođenje mere tehničke zaštite. U obavezi su da obezbede dostupnost dobra i izvršavaju druge obaveze u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu.
IZGLED SE NE SME MENJATI
– Zakonske regulative nalažu da ustanove zaštite, kada je reč o nepokretnom nasleđu, imaju obavezu da evidentiraju dobra koja uživaju prethodnu zaštitu i da putem oglasa obaveste vlasnike i korisnike o tome. Te objekte bismo mogli nazvati potencijalnim kulturnim dobrima. Dok su u ovom statusu, za njih važe ista pravila kao i za spomenike kulture. Najvažnije je da se ne smeju oštetiti, niti im se sme menjati izgled – objašnjava Vesna Karavida, istoričarka umetnosti, konzervator – istraživač u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Kako kaže, to se postiže obavezom da se pre ikakve intervencije na objektu mora konsultovati služba zaštite.
– Nadležno telo ima na raspolaganju tri godine, od objavljivanja oglasa, da nepokretnosti iz prethodne zaštite prevede u kulturna dobra. Taj status je onda stalan – navodi naša sagovornica.
Dodaje da nije neophodno da popisani objekti nužno pređu u status kulturnog dobra. Karavida ističe da obično službe, izrađuju Predlog odluke i ukazuju na njegove nesporne vrednosti.
SKUPO ODRŽAVANJE
Nakon što pomenuti akt prođe kontrolu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, konačnu odluku o proglašenju zgrade ili celine za kulturno dobro donosi Vlada Republike Srbije. Istoričarka umetnosti objašnjava da zavodi nakon predaje Predloga odluke ne upravljaju njegovom sudbinom. Tačnije, ne mogu da utiču na vreme njegove tranzicije do višeg statusa.
– Za svaki pojedinačni objekat mogu se propisati neke posebne mere, sve u cilju njegovog očuvanja. Značajne arhitektonski i istorijski vredne kuće su ogledalo jednog grada i u neku ruku pripadaju svim građanima. Taj opšti interes je imperativ u svim civilizovanim sredinama i pojedinac se mora tome prilagoditi. Ne samo u Evropi, koja je u tom pogledu predvodnica. Svedoci smo da su u Severnoj Americi danas i te kako razvijeni mehanizmi zaštite spomenika kulture – pojašnjava naša sagovornica.
Ističe da je ključno pitanje njihov način održavanja kada su u pitanju istorijski gradovi, a da je u našem slučaju više nego aktuelno. Kako kaže, države nameću dodatne obaveze vlasnicima kuća koje su pod zaštitom.
– Njihovo održavanje je izuzetno skupo i zato se nalaze brojni načini da se što bolje odgovori na izazov: od klasičnih državnih, gradskih izdvajanja koje bismo mogli da podvedemo pod javno finansiranje, do vrlo neobičnih ideja koje su već zaživele u Evropi – zaključuje Vesna Karavida.
Iva Isakov Foto: Arhiva lista „Zrenjanin”
BUDUĆI SPOMENICI KULTURE
– U Oglasu o stavljanju pod prethodnu zaštitu, koji je nedavno objavljen u listu „Zrenjanin”, ima nekoliko prostorno kulturno-istorijskih celina koje će sigurno postati kulturna dobra. U Zavodu su već urađeni predlozi odluka za nepokretnosti za koje smo dobili potvrdu iz Republičkog zavoda da zavređuju viši status. Reč je o celini Ulice Stevice Jovanovića sa kompleksom kasarne, Daničićevoj ulici i kompleksu Fabrike šećera u Petra Drapšina. Uz veći broj starih objekata, sada se po prvi put razmatraju i neke zgrade sagrađene posle Drugog svetskog rata. To su Ambulantna poliklinika na Bulevaru Milutina Milankovića broj 5 i bivši Salon nameštaja „Novi dom” u Ulici dr Laze Kostića. Van Zrenjanina su pojedine crkve zaslužile taj viši status, ali i Crpna stanica u Čenti, pored kanala Karaš – navodi istoričarka umetnosti.
