Pred Prekršajnim sudom u Zrenjaninu, u četvrtak, 27. februara, održano je ročište u slučaju okrivljenog Mirka Krlića. Postupak je vodila sudija Svetlana Marković.
Krliću se stavlja na teret da je dana 30. marta 2018. godine u večernjim časovima, u Zrenjaninu, u Hotelu „Vojvodina” narušavao javni red i mir, tako što je u više navrata tokom večeri vređao oštećenog Dalibora Bubnjevića, direktora i glavnog i odgovornog urednika lista „Zrenjanin” obraćajući mu se pogrdnim rečima. O ovom slučaju list „Zrenjanin” je više puta izveštavao.
Poslednji svedok pred Prekršajnim sudom bila je Jelena Milićević, novinarka RTV, koja je bila i jedan od očevidaca.
Milićevićeva je potvrdila da je već davala izjavu Osnovnom javnom tužilaštvu i Policijskoj upravi i da i ovog puta ostaje pri istom iskazu. Kako je rekla, prisustvovala je događaju Hrercegovačko sijelo na kojem se sve i dogodilo. Kroz staklena vrata koja vode u hodnik do toaleta videla je da Zoran Dimitrić drži Mirka Krlića pribijenog uza zid kako bi Dalibor Bubnjević mogao da izađe napolje iza njegovih leđa.
– Dalibor je posle došao do stola za kojim sam sedela, gde je inače bilo i njegovo mesto i rekao mi da ga je Mirko Krlić udario. Znam da je obezbeđenje udaljilo Krlića, ali se on ponovo vratio do stola, zagrlio je Dalibora i počeo da ga vređa i psuje. Bubnjević je bio bled kao krpa i uplašen. Krlić ga je i dalje vređao i psovao, ali nisam baš sve mogla da razumem jer je muzika bila glasna. Za istim stolom bila je i Dubravka Popović, a kasnije je prišao i Kosta Grbo, radnik obezbeđenja. Mirko Krlić je otišao od stola nakon što je Daliboru rekao nekoliko rečenica – ispričala je u svom iskazu Jelena Milićević.
Tokom saslušanja, branilac okrivljenog Krlića, Branislav Zarić, upadao je u reč svedokinji i postavio joj nekoliko pitanja, pre svega tražeći da opiše na koji način je obezbeđenje udaljilo Krlića sa lica mesta. Milićevićeva je odgovorila da je videla da radnici obezbeđenja u hodniku toaleta drže Krlića za ruke, ali da nisu primenjivali silu, već su samo razgovarali sa njime pokušavajući da ga umire.
Zarić je postavio drugo pitanje govoreći da je svedokinja sve zaključila.
– To nije moje mišljenje, već ono što sam svojim očima videla. Cela priča oko tih staklenih vrata je već jednom bila zloupotrebljena kada je gospodin Krlić kasnije pokrenuo jednu, mogu slobodno reći, hajku protiv mene, objavljujući u pojedinim medijima kako nijedan toalet u Srbiji nema staklena vrata. Upravo zbog toga sam u nekoliko navrata navela da su to staklena vrata od hodnika koji vodi u toalet – rekla je u svoju odbranu Jelena Milićević i dodala da je od tih vrata, koja su bila otvorena, bila udaljena tri metra.
Poslednje pitanje upućeno svedokinji bilo je da li je oštećeni bio pod dejstvom alkohola na šta je ona odgovorila negativno.
Na posebno pitanje branioca do kada je ostala u sali hotela, Jelena Milićević je rekla da se ne seća tačno, odnosno da je prošla ponoć.
Nakon svedočenja Jelene Milićević, branilac okrivljenog Branislav Zarić uložio je prigovor u delu opisa događaja smatrajući da je svedokinja iznosila subjektivne zaključke. Čeka se da Prekršajni sud donese konačnu odluku.
