POTREBA ZA DOMSKIM SMEŠTAJEM RASTE – ČEKA SE NA MESTO VIŠE U GERONTOLOŠKOM CENTRU, LEGALIZOVANA JOŠ JEDNA PRIVATNA USTANOVA ZA STARA I ONEMOĆALA LICA U ZRENJANINU
Stanovništvo u Srednjobanatkom okrugu je sve starije, te je potreba za domskim smeštajem veća. Imajući u vidu tendenciju populacije da produžava životni vek, potreba za posebnom pažnjom koja se usmerava prema osobama trećeg doba izuzetno je izražena, smatra Tanja Živanov, direktorka Gerontološkog centra (GC) u Zrenjaninu.
Kako kaže, neko se odlučuje za dom jer se oseća usamljeno iako su mu fizički i psihički kapaciteti očuvani, dok drugi dolaze usled nemoći koju starost neminovno nameće.
– Najpre im je neophodna pomoć komšija i prijatelja, zatim naših gerontodomaćica. Naposletku, odlučuju se za domski smeštaj. Kod nas im je obezbeđeno stanovanje, ishrana, pomoć stručne službe, nadzor lekara, kompletna zdravstvena zaštita, nega, medicinska rehabilitacija, što u kućnim uslovima sebi ne mogu da priušte – navodi Tanja Živanov.
ZDRAVA KONKURENCIJA
Kada je reč o ceni smeštaja u Gerontološkom centru, mesečno iznosi 35.000 dinara, što zavisi, prema rečima direktorke ove ustanove, od stepena podrške koji se određuje na osnovu individualnog stanja korisnika i vrsti potrebne pomoći u odnosu na sposobnost neposredne brige o sebi, kao i učestvovanje u aktivnostima života u zajednici.
– Postoje četiri stepena podrške. S tim u vezi, nažalost, postoji i lista čekanja. Zaista se trudimo da svakom korisniku pružimo adekvatan smeštaj sa optimalnim uslovima za život i obezbedimo programske aktivnosti prilagođene njegovim mogućnostima interesovanja – objašnjava Tanja Živanov. – U Zrenjaninu, osim GC, postoji značajan broj privatnih domova. Obaveštena sam da su smeštajni kapaciteti uglavnom popunjeni i to me raduje. Zdrava konkurencija je motiv da se svi više potrudimo kada je reč o uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. Mi imamo dobru poslovnu saradnju sa njima.
Prema njenim rečima, prethodne i ove godine, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za socijalnu zaštitu, u prostorijama GC organizovali su stručne skupove, odnosno okrugli sto, na kojem su učestvovali i direktori i predstavnici legalnih privatnih domova. Kako kaže, suočavaju se sa istim ili sličnim teškoćama, ukazuju na probleme i zajedno pronalaze rešenje.
Tanja Živanov dodaje da su primeri dobre prakse uvek dobrodošli bez obzira da li su realizovani u zrenjaninskom GC ili u nekom legalnom privatnom domu, ukoliko se poštuje Zakon o socijalnoj zaštiti i primenjuje Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.
PRILAGOĐAVANjE NORMAMA
Jedan od takvih je privatni, licencirani dom „Nanini konaci”, otvoren 23. maja u ulici Laze Nikina broj 2 na Bagljašu. Dom ima devet soba (od dvokrevetnih do četvorokrevetnih), 32 ležaja, četiri specijalno opremljena kupatila (po dva na svakom spratu), skalamobil, odnosno lift stolicu za transport nepokretnih osoba na sprat, kuhinju i dve terase, od kojih jedna izlazi u dvorište.
Živka Horvat, vlasnica „Naninih konaka” kaže da je znala od samog početka da će biti velikih zahteva i prilagođavanja normama, a da joj je najveći problem bilo renoviranje objekta u kojem je morala sva vrata, kupatila i stepenište prilagoditi standardima. Nameštaj i inventar su morali biti određenih dimenzija.
– Mnogo je uloženo, samo renoviranje je trajalo oko godinu dana – kaže Živka Horvat za naš list.
S obzirom da je svaki privatni, legalni dom u obavezi da ima lekara, naša sagovornica ističe da je veoma zadovoljna saradnjom sa dr Aleksandrom Lazićem, lekarom specijalistom opšte medicine, sa kojim ima zaključeni ugovor o dopunskom radu. On je na čelu tima, koji pruža zdravstvene usluge, zajedno sa medicinskim sestrama i negovateljicama.
LEKARSKI NADZOR VEOMA VAŽAN
– Država je uočila probleme koje privatni domovi imaju i shvatila da bez lekarskog nadzora ovakve ustanove ne mogu da rade kako treba, što se u praksi pokazalo kao tačno. Osim povremenih poseta i konsultacija, obavlja se i kontinuirano praćenje svih pacijenata. U pitanju su korisnici, ne samo stare osobe, već i oboleli sa brojnim komorbiditetima, koji ozbiljno narušavaju njihovu svakodnevicu. Često se radi o nepokretnim osobama, vezanim za postelju, čija hronična oboljenja zahtevaju redovne kontrole i praćenja – navodi dr Lazić.
– Imamo stručno osoblje, koje zahvaljujući dugogodišnjem radu sa takvim pacijentima imaju znanje, što je veoma dobro za korisnike doma. Ukoliko dođe do pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja, u smislu pojave akutnih oboljenja ili produbljivanja hroničnih bolesti reagujemo na vreme i korisnike upućujemo na sekundarni nivo radi dalje dijagnostike i lečenja. Ovom prilikom bih naglasio veoma dobru saradnju sa izabranim lekarima korisnika u ambulantama, kolegama iz službe Hitne pomoći, kao i lekarima u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”.
Dr Lazić ističe da je korisnicima doma, kako očuvanog zdravlja, tako i bolesnim, veoma važno prisustvo lekara, jer im uliva sigurnost, kao i članovima njihovih porodica. U tom smilu, od velikog značaja je dobra saradnja sa srodnicima korisnika.
PREDRASUDE
– Naglasio bih da u našem društvu i dalje postoje predrasude, kada je ovakav način zbrinjavanja starih i onemoćalih ljudi u pitanju. Stare osobe često imaju utisak da su odbačene i da srodnici nemaju vremena da se bave njima. Međutim, savremen način života primorava ljude da obavljaju dodatne poslove, tako da je nega takvih pacijenata u kućnim uslovima postala gotovo nemoguća ili neadekvatna. Ovo je na neki način apel društvu da se ne libe ovakvog načina zbrinjavanja svojih starijih članova porodice. Sa druge strane, ukoliko nisu spremni i nije neophodno zbrinuti pacijente na stacionarni način, postoji i druga mogućnost koju ovaj dom može da pruži. To je izlazak lekara, sestara tehničara i negovateljica na teren, gde možemo pružiti palijativnu negu pacijentima u njihovim kućnim uslovima – lekarski pregledi, davanje određene vrste parenteralne terapije, previjanje i obrada rana, higijena i nega, zamena urinskih katetera… Time ćemo zaokružiti korpus pružanja ovakvih zdravstvenih usluga i van naše ustanove – poručuje dr Lazić i dodaje da u radu sa korisnicima postajete bliski i oni vas prihvataju kao deo svoje porodice.
Da je potreba za domom sve veća složili su se svi naši sagovornici, a to potvrđuje i činjenica da se kapacitet polako popunjava u ovom domu. Prema rečima Živke Horvat, u dom su svi dobrodošli i svi zaposleni se trude da korisnicima omoguće što prijatniji boravak. Osim lekara, medicinskih sestara i negovateljica, u domu radi i servirka u kuhinji koja servira pet obroka dnevno. Hranu donosi ketering koje je resorno ministarstvo odobrilo, a vlasnica doma i dr Lazić napominju da se služe principima higijensko-dijetetskog režima kada su u pitanju specifična stanja i oboljenja kao što su šećerna bolest, dislipidemija, povišeni krvni pritisak, kao i određena akutna stanja.
– Ono po čemu se ovaj dom ističe su stručna nega korisnika i higijena, a to postižem zahvaljujući dr Laziću i stručnom medicinskom osoblju. Mi smo jedan tim, gde je važna dobra organizacija i koordinacija između svih nas. Svakog dana naučimo nešto novo i trudimo se da poboljšamo naš rad – zaključuje vlasnica „Naninih konaka”.
SANITETSKI PREVOZ
– Ako korisnici nisu u mogućnosti da sami dođu do nas ili ih dovezu srodnici, mi posredujemo u obezbeđivanju sanitetskog prevoza čije troškove snose korisnici. S obzirom na to da korisnici dolaze iz celog Srednjobanatskog okruga, smatramo da je veoma važno da imamo i tu opciju – kaže Živka Horvat.
ČISTO I UREDNO
– Ovde sam već tri meseca i jako sam zadovoljan uslugom. Za ovaj dom sam saznao putem lista „Zrenjanin”. Prostorije su uredne i čiste. Imam 85 godina, odavno sam udovac, a deca imaju svoj život. Rešio sam da dođem ovde i nisam se pokajao. Svi su prijatni i osećam se kao kod kuće. Pošto sam stolar po struci, navikao sam na rad pa povremeno pomažem i u dvorištu ako treba – ističe Đerđ Tapai, jedan od korisnika doma.
