Praline
Piše: Ljiljana Bailović
Priča se da je taj lekar, došavši u porodičnu posetu prijateljima, domaćici uz buket cveća predao i bombonjeru, upakovanu u dekorativni papir – lep gest, dobro domaće vaspitanje, zar ne? Ispalo je još lepše kad je domaćica razvila bombonjeru da deci podeli praline: ispod šarenog omota bila je novčanica od 100 maraka. Objašnjenje nije ni potrebno, svima je jasno da je lekar na poklon prijateljima poneo nešto sa svog „lagera”, gde su se gomilali darovi zahvalnosti njegovih pacijenata. Samo što prethodno nije proverio koliko je duboka bila zahvalnost tog pacijenta.
No, priča je očigledno iz „onog” vremena (kad je nemačka marka bila neprikosnovena i na ovim prostorima), a možda spada i u urbane legende. Danas bi svakako bila deplasirana. Zato što je država obznanila (i to u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti) koliko zapravo treba da iznosi zahvalnost lekarima i nema više ti šta da se premišljaš, dovijaš i uvijaš u šarenu hartiju „da se ne vidi”, nego lepo izvadiš iz novčanika 460 evra i daš čoveku! Do tog iznosa, piše u Zakonu, ne računa se u mito, već u izražavanje zahvalnosti! I od sada pa nadalje može se uvrstiti u bon-ton i poželjno domaće vaspitanje.
Međutim, ako vas je bolest zatekla nespremnog i nemate toliki novac pri ruci za izražavanje zahvalnosti i lepog vaspitanja – znači da spadate u većinsku Srbiju, čije plate nikako ne dobacuju do te sume. Zato očekujem da će banke uočiti ovaj raskorak između Zakona i lepog vaspitanja i da će u tom pravcu inovirati svoje poslovne politike: ne sumnjam da ćemo, vrlo brzo, dobiti nove kreditne linije, posebno dizajnirane za iskazivanje zahvalnosti. Hoću da kažem – ta, zar bi Zakon bio napisan samo za manjinsku Srbiju koja u svakom momentu može da iz buđelara izvadi 400 evra za pristojan poklon lekaru?! Narvno da ne bi, nego je pisan za celu Srbiju! Pa, ako vam je plata mala, a vi se na vreme postarajte za kredit, dobri maniri moraju se negovati!
A ne vidim zašto država ne bi i za druge svoje službenike propisala šta se može računati u poklon, pa da znamo kako da se ponašamo. A kako bi se tek banke obradovale…